Mladen Šarčević: Ako nam se korona vrati na jesen, imaćemo spreman ALTERNATIVNI PLAN ZA ŠKOLE

04. maj 2020. 10:51 Društvo Pirot Plus Online

Kod sastavljanja testova, posebno za malu maturu, imaće se u vidu potpuno nova situacija za sve nas. Ne mogu da kažem da će zadaci biti prosti kao pasulj, međutim, neće biti ni preteški. Ali mala matura i prijemni će biti održani jer je to i pitanje pravičnosti, rekao je u izjavi za portal Blic.rs Mladen Šarčević, ministar prosvete.

Ministar ovako u intervjuu za "Blic" najavljuje malu maturu i prijemni za fakultete, koji bi, kako kaže, trebalo da se održe u vreme kada smo i inače navikli. On i njegov tim u poslednjih mesec i po iza sebe imaju period u kome su ogromni sistem prosvete držali pod kontrolom. Za svega tri dana uspostavili su onlajn nastavu, koja je odrađena za sve razrede, a što nije uspela nijedna država u regionu, pa ni pojedine mnogo razvijenije države Evrope.

Ima zahteva da se ne polažu mala matura i prijemni za fakultete?

- Vidite, pitanje sposobnosti jedne države je koliko uspeva da u vanrednim okolnostima organizuje život i rad sistema. Evropske države koje, najjednostavnije rečeno, drže do sebe ne odustaju ne samo od polaganja testova već su vratile i vraćaju decu u školske klupe. Polaganje male mature, kako sada stvari stoje, biće 17-19. juna. Škole imaju po sto osmaka u proseku. Objekti su prazni, nema drugih đaka i to praktično znači po pet osmaka u učionici, a tamo gde je potrebno, imamo i fiskulturnu salu. Mi ne moramo da radimo nastavu, ali matura je pitanje pravednosti.

U proteklom periodu trudili smo se da decu i porodice zaštitimo što više i što duže. Tako će biti i ubuduće. Uspeli smo da organizujemo onlajn nastavu, da ona teče i da je privedemo kraju. U junu će krenuti druge aktivnosti koje će koristiti đacima da postignu što bolje rezultate. Ne stoje argumenti ’u vreme bombardovanja nije bilo polaganja’. Nije za poređenje, nisu iste okolnosti, počev od činjenice da su deca sada nastavila sa nastavom kao i svugde u svetu. Mala matura i prijemni su pitanje pravičnosti, da svi imaju jednake uslove i šansu. Neko je bilo lošiji u ovom kvartalu, ali zna više i bolje i ta šansa ne može mu biti oduzeta. Biće razumevanja za celokupnu situaciju u kojoj je ne samo Srbija već i svet. Sve ćemo okolnosti imati u vidu kada se budu sastavljali zadaci i nije nam namera stresiranje. Na kraju, da se razumemo, klincima je veći stres bio što ne mogu napolje, što ne mogu da vide drugove i drugarice. A kome je učenje stres, to je i pre i posle korone.

Osim prilagođenijih, lakših zadataka nego što bi inače bili, rekli ste da radite na drugim pogodnostima za đake. Na šta konkretno mislite?

- Da, radimo intenzivno. Deo akcija kreće već u maju. Sistem polako dižemo deo po deo, počev od 11. maja. Za đake od prvog do četvrtog razreda kreće produženi boravak od 7.30 do 16.30. Za sve što preduzimamo pre toga je rađena anketa među roditeljima kako bismo znali koji su nam kapaciteti potrebni i kako bismo sve predvideli i organizovali što bolje. Na osnovu ankete, praktično jedna trećina škola će raditi. Prema anketama, u Beogradu šest odsto najmlađih će krenuti u boravak, i to su mahom prvaci. U gotovo svim gradovima je procenat oko tri-četiri odsto i nigde ne prelazi šest odsto. To su male grupe i neće biti problem da se dobro organizuje rad. Kako i dalje traje onlajn nastava, oni koji krenu u boravak imaće i tu nastavu i radiće u školi direktno. Kada se završi onlajn nastava krajem maja, od početka juna svi koji žele da poprave ocene, koji smatraju da su oštećeni, misle da mogu bolje, imaće priliku. Takođe, kako roditelji ne bi plaćali privatne časove za one koji se spremaju za testove bilo male mature ili za fakultet, imaće priliku da deca dobiju tu pogodnost u školi kao dodatnu nastavu.

Imamo još jednu mogućnost. Pojedina deca su na granici između dobrog i vrlo dobrog i ovog uspeha i odličnog i faliće im neki poen za maturu. Biće im omogućeni dodatni časovi i to će biti već u prvoj polovini juna. Ministarstvo prosvete je za sve korake koje preduzima tražilo pre konkretne implementacije medicinske preporuke. Ukratko, biće to rad u malim grupama sa distancom, s merama zaštite za zaposlene, merenje temperature...

Ako neko želi da popravi ocenu da li će imati priliku i kako?

- Od prvog do četvrtog razreda, s obzirom na to da su upućeni na svoju učiteljicu ili učitelja, ne moraju da dolaze u školu da bi popravili ocenu ako žele ili ako roditelji procenjuju da bi trebalo. Oni stariji osnovci koji su sve vreme sa peticama i koji su uspeli uspešno u ovom periodu da odrade i formativne vidove ocenjivanja, takođe neće morati da dolaze jer jednostavno ne moraju da proveravaju svoje ocene. Ono što sam zanimljivo i pohvalno uočio u proteklom periodu jeste da imate decu koja su u učionicama bila stidljiva, inferiorna, a koja su u ovom periodu i učenju od kuće pokazala da realno znaju više. Smatram da učitelji treba to i te kako da uzmu u obzir. Dakle, svi koji smatraju da treba da provere svoje ocene, a koje će dobiti, imaće priliku za to i u osnovnoj i u srednjoj školi. Ali, ko je iz nekog predmeta uvek imao jedinicu, bio loš, a sada odjednom zablistao, ne može očekivati da mu se uzme u obzir samo rezultat koji je postigao od kuće i to je, nadam se, svima razumljivo. Svi će imati priliku da poprave, provere ako smatraju da su ih učitelji i profesori nešto oštetili.

Kada počinju fakulteti sa radom?

- U maju, uslovno rečeno, od 15. maja i fakulteti i visoke škole. Ispitni rokovi se razlikuju od fakulteta do fakulteta, ali na osnovu dosadašnjih razgovora sa visokoškolskim institucijama prijemni se planira kao i prošlih godina. Tražili smo od instituta Batut preporuke šta je sve neophodno da ustanove ispoštuju. U maju kreću ispitni rokovi... Rad na fakultetima će se razlikovati jer, primera radi, imate fakultete iz oblasti umetnosti koji i inače rade manje-više individualno. Ali Stomatološki i Medicinski nisu uradili blok praktične nastave, i to ćemo videti da se uradi tokom maja. Onlajn nastava na fakultetima se završava sredinom maja, a u junu je redovan rok. Cela Evropa kreće i mi moramo da se vraćamo redovnim aktivnostima.

Vrtići, kao i boravak u školama kreću prvi u rad. Imate li procene koliko će mališana ići u vrtiće?

- Naše je da napravimo najbolji ambijent za klince. Organizovali smo anketu, roditelji su se izjašnjavali i prema rezultatima oko 23 odsto dece kreće u vrtiće. Od Ministarstva zdravlja uzeli smo preporuke koje sežu do stavke da, primera radi, treba isključiti čupave igračke i koristiti samo glatke kako bi se lakše prale. Ministarstvo će dati i preporuke za igre koje su bezbedne i pomoći da se vreme u vrtićima i na taj način lakše i sadržajnije organizuje. Starije vaspitačice ili one sa nekom bolešću koju imaju a koja može biti rizična po njih u vreme epidemije neće još počinjati sa radom.

Vanredno stanje i okolnosti usred epidemije promenili su neke segmente života, ogolili stvari, pokazali dobre strane, ali i nedostatke. Kako se u svemu tome pokazao obrazovni sistem?

- Iskreno, mi znamo i bez epidemije šta je dobro, a šta nije u obrazovnom sistemu. Radimo reformu obrazovanja sa evropskom komisijom, i to su ciklusu koji idu svojim tokom. Ipak, mora se priznati da smo sada uskočili u ono što je planom bilo predviđeno za 2022. godinu. Učenje na daljinu je trebalo da bude obuhvaćeno novim projektima, ali smo uspeli, za razliku od ostalih, da ceo sistem dignemo. Tako da smo već pilotirali onlajn nastavu, formativno ocenjivanje i onlajn probu male mature. Proverili smo koliko znaju naši profesori. Naš obrazovni sistem je pre epidemije bio na 40 odsto puta reforme sa evropskim partnerima i mi smo govori da možemo mnogo više. Pokazalo se da možemo.

Znači da možemo očekivati i uvođenje redovne onlajn nastave?

- Nameravam da sada odmah nastavimo na osnovu dosadašnjeg iskustva koje treba unaprediti i da ne čekamo 2022. Onlajn nastava je idealna za fakultete i studente jer ne moraju da dolaze, plaćaju stanove. Dobra je i za zaradu fakulteta kada je reč o stranim studentima. Imamo mlađu decu po planinama, udaljenim delovima, decu koja su često bolesna i odsustvuju iz škole, deca sportisti ne moraju da gube nastavu... Mogućnost onlajn nastave je idealna za sve ove kategorije kada god je potrebno. Sada znamo mnogo toga jer smo sve prošli praktično, i to na nivou cele države. Sistem je pokazao da ima kapacitete i sve je urađeno sa malo para. Ovo iskustvo treba iskoristiti i nastaviti.

Kako će izgledati sledeća školska godina, s obzirom na to da epidemiolozi očekuju i drugi talas na jesen? Da li će se menjati školski kalendar, sistem rada?

- Pravimo i za tu opciju plan. Tokom ovog talasa nabavili smo ajpede i ostale uređaje za decu koja ih nisu imala, a dato je i na revers učiteljima koji nisu imali. Uporedo sa svim što nas čeka tokom maja i juna, pravimo plan da se nastava snima tokom leta da imamo bazu u slučaju novog talasa od jeseni. Opcija je i TV kanal samo za obrazovanje. Takve su okolnosti, nastavljamo. n

Šta je s upisom nadarenih u gimnazije?

- U prvoj polovini juna su ispiti za nadarene za gimnazije. Imaćemo preko 8.000 đaka koji će pokušati. Uvešćemo ove godine nove grupe, i to: nadareni za sport, za umetnost i za istoriju, geografiju i društvene nauke.

Preuzeto sa portala Blic.rs.