Kiša koja je juče pala samo je overila požar, koji se pojavio između 17. i 18. avgusta. Kako su rekli meštani Visočke Ržane i Rsovaca, od udara groma. Prvi poziv o požaru poslao nam je Miloš Vasić iz Visočke Ržane. Bilo je predveče.

Od tada smo uradili 26 objava! Andrija i ja prešli smo preko 80 kilometara. Objave su dospele do skoro 290.000 ljudi.

Evo nekoliko rekordnih cifri.

Sada mogu da kažem, bili smo svuda i imali sve informacije zahvaljujući, pre svega, ljudima koji ili žive u selima koja su strepela ili su tamo provodili letnji odmor.

Naša desna ruka, čovek koji je ulazio iz vatre u vatru bio je "Pirke", koji kao humanista uvek uskače tamo gde je najteže. U požarima, poplavama... Poslao nam je i brojne fotografije i zahvaljujući njemu imali smo video snimke dolaska ministra Ivice Dačića u selo Basara.

U našem poslu, u ovakvim situacijama, posebno su bitne informacije iz zvaničnih izvora. Načelnik Nedeljko Gagić nam je omogućio da se često čujemo sa njim. Dobili smo i dva ekskluzivna intervjua.

Dobru saradnju imali smo i sa Milošem Stankovićem, direktorom Šumskog gazdinstva Pirot.

Juče je, konačno, dobio odobrenje da uradimo ovaj ekskluzivni intervju.

Po dogovoru, tačno u 10 sati, bio sam u njegovom kabinetu.

Ljubazna sekertarica nam je skuvala kafu, a mi krenuli u razgovor.

Miloš Stanković nije zaboravio sve one koji su doprineli da se borba s vatrenom stihijom uspešno završi.

Razgovor sa Milošem bio je veoma otvoren. Smatram da smo uspeli da kažemo sve ono što je najbitnije i da ne zaboravimo ogroman trud ljudi koji su danonoćno bili na terenu.

Sve je to život. Dok je grad slavio svoju slavu, Veliku Gospojinu, na Vidliču i Basarskom kamenu ljudi su gasili poslednje sakrivene iskre vatre. Iste večeri pala je kiša, juče i sinoć ponovo, da "overi", kako smo se složili Miloš i ja, veliku borbu ljudi s vatrom.

Potom mi je Miloš Stanković pokazao topografske karte, baš onako kako je danima trajala borba s vatrom.

Ove dane pamtićemo svi. Šumari, vatrogasci, dobrovoljci kao još jedan izazov u njihovom poslu. Da li će to za njih biti poseban izazov, to oni znaju. Jedno je sigurno: nije prvi put.

Veliko poštovanje pored svega da su odlučili da se bave ovim, teškim, humanim poslom, koji se ne može raditi ako nema ljubavi.

Prema prirodi, naravno!