Ako sam nešto voleo za sve ove moje godine života i rada, to je da idem na teren. 

Uvek sam voleo život, a život je tamo. Redakcija je, evo, za ovo - za pisanje!

I tako, dogovorim juče da se danas u pola deset vidim sa Milošem Colićem, drugim čovekom našeg grada i da na licu mesta, na terenu malo popričamo.

U pitanju je teren, igraonica, hajde mobilijar, ono između zgrada u Ulici Predraga Boškovića. Da podsetim, bio sam tamo pre neki dan!

A tako su gromko najavili "uređenje prostora između zgrada" u ul. Predraga Boškovića: Prva velika kiša i poplava na igraonici!

I kada sam juče rekao temu, Miloš Colić je jedva dočekao.

I dođem mu ja na beleg. On već stigao, a oko njega ucrvenele se majice, kao navijači na "Severu"!

Priđem ja lepo, nazovem dobro jutro-dan i mi krenemo. Predložio sam da sednemo na klackalicu, tako smo mi to zvali, kada smo se klackali. 

Predlažem da odgledate!

I kao što ste mogli da čujete i vidite, ispade da je novinar kriv što nije čekao završetak radova. Da su deca kriva što se u njihovom dvorištu dogodilo nešto što su dugo čekali, da su roditelji, stanari krivi što im je zasmetala smrdljiva voda i što su se bojali zaraze. Igrali su se u vodi, prskali, a potom, na stepenicama užinali i pili sokove.

I na kraju, pokušao sam da u ranijim snimcima pronađem detalje o kojima je Miloš Colić govorio.

Evo ograde kada sam bio. Mreže nije bilo!

 Evo dece kako se igraju

Nigde na elementima za igranje nije pisalo da je zabranjeno da se igra.

 Samo na onoj tabli.

I to nekako skoro nevidljivo. Belo na belo!

I na kraju, malo me iznenadio stanar na bicikli. Najpre je rekao da voda smrdi, da bi potom brzo razumeo da ne bi trebalo da se suprotstavlja zameniku gradonačelnika. Drugi neki stanari šetali su psa, valjda se psi ne igraju u mobilijaru, jedan stariji je okrenuo glavu i otišao, a komšinica je gledala znatiželjno i nestala u prvom ulazu.

Sve u svemu, bilo je zanimljvo.

Pojavila se i jedna žena koja se bavi novinarskim poslom, svratila da snimi ovo što se radi.

Drugih novinara nije bilo. Očekujem da se Miloš Colić pojavi i kod njih, ili kada se mobilijar bude svečano otvarao i kada budu ponovili ono:

Da je Pirot ...

Da ponovim s početka, mnogo volim ove izlaske na teren! Nikad nije dosadno...