Konačno!!! Dajte Budućnost da se igramo!!! Budjenje još jednog Markovog proleća

21. novembar 2021. 18:00 Sport Pirot Plus Online

Srpska Liga Istok

15.kolo

Stadion kraj Nišave

Gledalaca: 300

Pirot: Radnički –  Budućnost Popovac 3:0 (1:0)

Radnički: Stepanović -, Stojanov 8, B. Mančić 7.5, Tolić 8, Mitov 7, Dojkić 8, Radivojević 8.5, Ristov 8, Sekulić 7, N. Mančić 8 (Stojanović),  Gajić 7;

Rezerve:  Batočanin, Živković, Milanović, Stojanović, Petrović, Kamenović;

Strelci: 1:0 Mitar Radivojević 43. minut, 2:0 Nemanja "Lav" Mančić 58. minut, 3:0 Filip "Hans" Stojanov 81.minut;

       Da, kažu da pišem tekstove neobične sadržine. Odgovoram da ću ih i dalje pisati. Iza mene stoje jedan poveći život u ovom poslu, ali i život kraj pre svega fudbalskih terena.

    I da vam kažem da sam siguran, užasno siguran u istinu koju pišem.

 Ta istina danas, slomila se o glavu Popovčanima, koji su danas došli u veliki grad, u fudbalski grad i od prvog trenutka zaposeli stadion u fazonu - Evo, mi došli da vas lupimo po ušima.

  Bilo mi simpatično pre početka. I snimio sam jednu grupu! Evo ih!

 Ništa sporno. Vole ljudi da navijaju i seli u kola i došli. Bilo ih je na jednog Piroćanca njih sedam, osam!

  I dobro!

 Okej!

 Izađoše fudbaleri na teren!

 I poče utrakmica. Dade mladi sudija Nikola Ničić znak za početak.

  Ovde na tribinama Popovčani. Na nekim glavnim mestima zaseli neki s tamnim naočarima, dame pored njih. Eto, mi došli!

 Piroćanci se skrušili, seo predsednik Braca, kraj njega još neki. Krenula utakmica. Čuju se samo gosti.

 Profesora Vladicu Tošića, fudbalskog čoveka, pitam u jednom trenutku – Profo, gde smo mi došli, gde se igra utakmica?

    Nekoliko Piroćanaca spustili glave, dobri neki ljudi. Ćute! Došli da zapale sveću gigantu zvanom Radnički.

 Ćute, a gosti se gospodare. Tu na terenu gde su padali Zvezda, Rad, OFK Beograd, Vardar, Sutjeska, Borac Čačak…

 Uuu, neće valjda!

    ……………………………………………………………………………………………….

 S Markom sam sinoć gledao šampionsku košarku. Pirot! Uh, kako smo navijali.

 Pitam ga na poluvremenu, ko će sutra da igra?!

 Ko može, reče on i zadrža pogled! Ko umesto Petrova koji je pobegao!

 Igraće mali Džiki, 17 godina, reče Marko!

  Nismo više o tome razgovarali.

……………………………………………………………………………………………

 Kada sam video tim bilo mi je sve jasno. Nema  Petrova, ko zna koja glupost njegova, nema Totija, koji je od koristi za tim, koji će ili da se leči ili da se zamisli kako će… Rekao sam mu pri kraju meča!

Vratio se Ristov, tu je ono što može. Na klupi deca.

…………………………………………………………………………………………………….

Kada sam danas uzeo protokol bilo mi je sve jasno. Još klupa!

Ali dobro, ne budimo na kraj srca. Marko je dobar trener, da li je ovo trenutak da File, Boki, Denis iskoče, da pokažu Srbiji da nije sve u Pirotu propalo?

………………………………………………………………………………………………………..

U jednom trenutku neko iz Popovca izdrao se, sasvim slučajno, na oca malog Nece Mančića.

Čovek uznemiren. Oko njega Piroćanci ćute!

 Morao sam da branim svoj grad, naše ljude!

Ko ste, bre, vi? Da li znate gde ste došli? Pred vama je veliki klub, došli ste u fudbalski grad. Da li imate bar malo poštovanja?

……………………………………………………………………………………………………

 I to se završilo.

 Počelo je!

 Zaledili su se kada je Neca Lav Mančić izašao sam, nije pogodio.

Zatim Ristov odličan prodor po desnoj strani, nije se uspelo. Mitar Radivojević, videlo se njegovo popodne, preti permanentno.

Popovčani izvode četiri kornera, ali ništa posebno. To je sve što su mogli za 90 minuta!!!

Neca Mančič utrčava sa desne strane. Ofsajd. Da li ih je bilo previše?

 I konačno! Stadon je – zanemeo!  Nekoliko Piroćanaca, ustaju i aplaudiraju.

43.minut  Mitar Radivojević Gooool 1:0

   Centaršut, Mitar skače, udara loptu glavom toliko silno da dva Stevanovića na golu, ne bi mogli ništa!

 Moji “prijatelji Popovčani, pssst…” Zaćutali. Nada ih drži. Sad će drugo!

……………………………………………………………………………………………….

 Posle priča na poluvremenu o tome ko je ko, i ko je sve na ovom pirotskom terenu gubio i padao, i zašto bi ti ljudi koji su došli morali, ipak, da s više poštovanja gledaju meč i da bez obzira što su Radničkom “polomljene obe noge” imaju moralnu obavezu da poštuju.

 Nisu razumeli!

 ……………………………………………………………………………………………………

 Da razumeju ko je ko, naterao ih je Neca Lav.  Tako ga zovu! Ono što je u prvom poluvrmenu promašio kada je bio “jedan na jedan” ovog puta nije.

58.minut Gooool Neca Lav Mančić 2:0

……………………………………………………………………………………………………………

    I tada muk. Svrake u krošnjama lipa na Keju su se čule. Tišina. Jedan po jedan “dragi gosti” iz Popovca kraj Niša, hvatali su put pod noge.

………………………………………………………………………………………………

 I tada, dok su svi ćutali, mali naš dečko (zovu ga Hans), postavlja loptu na 25 metara od gola.

Evo, pogledajte. Nekako sam priželjkivao još jedan vaspitni šamar. Pedagoški! Sve sam snimio!

84.minut  Gooool  Filip Hans Stojanov  3:0

     U tom trenutku, jedan gospodin s nekim uskim naočarima, valjda je to taj čovek kome se treba klanjati jer je od sela uspeo da napravi fudbalski centar, otišao je!

 Ako je, uopšte, to i bio on...

  Nije ni bitno!

 Do kraja bilo je po naški!

 Dajte Popovac da se igramo !!!

……………………………………………………………………………………………………..

 Još nije bio kraj. Neca Lav Mančić je zamenjen. Došao je da se radujemo!

 Ljubazni redari su me ovog puta pustili. Bila je to prilika da na najlepšem mestu započnem pobedničku priču.

Najpre mali Džiki, rodjen pre pet dana 2004. godine.

 Zatim “istrčavam” na teren!

Potom Bojan Dojkić, koji inače u životu ne daje izjave. Moj veliki uspeh. Ajde Boki, legendo!

 Dolazi “strašni” Mitar danas. Probudio se kada je bilo najvažnije!

 Zove Hansa. Predivno naše pirotsko dete. Al' ga je dao!

     I na kraju Marko. Sve znam. Dugo pričamo, ali o tome ne govorim. Strpljiv  je on, strpljiv sam i ja. Znam koliko kaže. Kao što znam i koliko mora. Nema druge. Ali biće!

………………………………………………………………………………………………..

 Kasnim, danas mi je slava. Puna kuća gostiju! Uh! Stigla jedna od dražih čestitki!

Hvala, momčine!

*Rezultati i tabela: Screenshot srbijasport.net