Toliko sam toga iza sebe ostavio da ostajem sve nemoćniji u želji da pišem

 "Roman o sebi" . Svestan sam da ću pogubiti neke događaje, ljude. Možda sam i zgodan za neku tv priču, feljton, dokumentarac, tokom  kojeg  bi ljudi u sali čas bili zadovoljni, radovali se, a potom menjali raspoloženje!

 Zašto ovo!?

A krenuo sam da vam nešto drugo kažem.

Poslao mi moj dobar  drug, ne živi ovde upravo ovo!

   Neško, moj sve sam te razumeo. Po hiljaditi put te razumem.

Znam teta Zoricu, čika Pauna, Macu, Milana, Ivu, Anu, Andriju.

Bio sam jedno vreme često deo vaše porodice.

 Sećam se dolazaka za Sportistu godine, Licnost godine. One večeri u Hotelu.

Ti si Nenade Paunovicu, Božja rabota. Zapamti, čitam tvoj Portal svakog jutra , tako počinjem dan daleko od Pirota.

 Takav veruj ne postoji. I neće više.

Sam si govorio:

Nema veće budale, 43 godine bez slobodnog vikenda.

Paralela između ove dve objave je primer DVA RAZLIČITA  SVETA!!!

Da te ohrabrim, ne strahuj, čuvaj samo zdravlje, tvoj svet dolazi. Mora da dođe!

Ovi sto pišu onako i farbaju život lažnim bojama, ne mogu da traju dugo.

ISTINA JE SAMO JEDNA I ONA STIŽE.

KAD-TAD, ALI  ĆE DOĆI!

Nastavi moj dragi Nenade Paunovicu, tako kako su te majka i otac vaspitavali, kako si ti Ivu učio i kako te Andrija razume.

I nemoj da se bojiš.

To što ti znaš, to sto ti uradis, malo takvih je ostalo.

Jasan, pošten, pismen, kreativan, hrabar, vešt, uporan, umeš temu da nađes, voliš obične ljude... To su vrline koje si spojio.

 I nemoj da strepiš, Bog vidi, nosiš krst časti i poštenja.

Neka se zabrinu oni koji te proganjaju!

 Iznenadiću te, planiram da dođem. 

Mozda i za 24. oktobar!

Uuu, ala smo se jedne godine "udesili"!

Pozdrav dragi Paunoviću

Tvoj...

Nisam očekivao. Javi se povremeno. Nešto mi poruči. Iznenadim ga peglanom, kačkavaljem iz Mlekarske.

More jagnje držinsko od Cige sam slao autobusom u pet!

Upravo sam se vratio iz šetnje. Niška ulica, Ciglana (Stadion, o Bože) Cara Dušana...

Stari Pirot.

Miris dunja i vinjage u skoro svakom dvorištu!

Naš Pirot, ljudi!

Ne damo!