Znao sam, takodje i to, da su pre neki dan u Muzeju bili i operativci iz Košarkaškog saveza Srbije.

Odustao sam od ideje da razgovaram sa Svetislavom Pešićem Karijem jer su nam odnosi zahladneli posle proslave njegovog rodjendana. (Naime, njegov, ne znam kako da ga zovem, očigledno je,  znajući da ću da napravim dobru reportažu sa brojnim poznatim ličnostima, isposlovao kod Svete, mog druga iz detinjstva, da ekskluzivno pravo snimanja ima Televizija  Belle amie iz Niša!)

Uz to znam za dogovor i Karijev zahtev da se o ovoj ideji ne piše dok sve ne bude precizirano. To mi se učinilo normalnim jer je svetski trener Kari Pešić decenije proveo van ove zemlje.

  Pre neki dan pitao me moj prijatelj, koji ispred Kengura čuje sve gradske priče, da li sam čitao Žurna?! Kari "ulazi" u pirotski Muzej. 

Rekao sam da znam, ali da je dogovor da se ne objavljuje. - Kupi Žurnal! - rekao mi je!

Kako od marta i izolacije više ne kupujem novine (kupovao sam svako jutro Blic i Žurnal) nisam, naravno, pogazio reč.

Da, isti taj lik koji je "režirao" i ono sa Belamijem na Karijevom rodjendanu, piše za Žurnal. To mu ostalo.

Danas, drugar iz Kengura zove da mi kaže da su Pirotske vesti objavile da Sveta, moj drug iz detinjstva i njegovo, dodajem ja, veliko košarkaško delo, silne medalje i pehari dobijaju svoj prostor u Muzeju Ponišavlja. 

Na našem Portalu i na Radiju ovu vest još nećete čuti. Poštujem dogovor, koji mi je, inače, pre nekoliko dana potvrdio i zvaničnik Muzeja Ponišavlja. Dok Kari ne odobri i o tome ne kaže, zna se ko, nema informacije.

Šta da vam kažem, sve vam je jasno!