18.kolo

 Hala Kej

Pirot: KK Pirot - KK Zemun Fitofarmacija 94:92 ( 31:19, 29:22, 15:22, 19:29)

Pirot: Radenković, Mukanović 11  (2:1)  tr. 2 As.6,  sk. 6 Ind. 18,   Stefanović 6  2 tr., Filipović  34 (11:11) 7 tr. ind 36,  Bjelak  7  (8:3), 14 sk. Ind . 7, D.Djordjević 12 (3:2 ) 3 tr. 6 sk. Ind 16,   Matović 7  (6:3)  5 sk. ind. 7,  B. Djordjević  12 (8:5)  3 sk. Ind. 12, Stojanović  5 ( 8:5) 1 tr  

                              KK Pirot                        KK Zemun Fitofarmacija                                                                      

Šut za 1 poen.      25:20      80   %                         13:10   76 %

Šut za 2 poena      37:16       43,2,   %                       43:27    62,8%

Šut za 3 poena   23: 14        60,9 %                              25: 8     32%

Skok                   32                                                           35

 Asist.                   15                                                           17                                     

5.min.  13:10, 10.min. 31:19, 15.min. 46:31, 20.min 60:41, 25. min. 70: 53,    30.min.75:63, 35,min. 79: 77, 40. min. 94:92.

   Žurim, moram da opavdam zbog čega sam odbio njihov poziv da u prostorijama Kluba , zajedno sa ovim momcima čestitamo još jednom Marku rodjendan  uz tortu koja je na kraju utakmice ulepšala ovaj dogadjaj. Birali smo, slavlje ili tekst. Smatrao sam da će im ovo ipak biti značajnije. Čuvaće mi parče torte !!!

   A evo kako je bilo. U režiji, zna se , Sanela Mukanovića, sa druge strane Hale pojavila se Markova devojka s velikom rodjendanskom tortom, svećicama, brojka naravno, a iz svlačionice  Sanel je nosio specijalno uradjenu majicu.

     Eh, a sad na derbi. I to kakav. Kada detaljnije pogledate sve cifre koje sam uspeo nekako što pre da uradim, sve će vam biti jasno, da je ovo bio još jedan "bensedin meč"!

      A dugo nije tako izgledalo. Kako i ne bi, kada je Pirot sve vreme imao prednost. Recimo pred kraj prve četvrtine 31:19. Sredinom druge ponovo rastojanje za mirnu igru. Duletova "istorijska" levica, koju kao kaže Bjelak, treba uramiti i staviti gore na vrhove hale. U prvom kvartalu, Zoran Mijalković, Ukijev otac, sedeo je sa mnom, brojao je pet ili šest Duletovih trojki. Toliko smo odmakli, da smo verovali u "laganicu" na kraju.

 Nastvak  samo za hrabre. Sedmorica "veličanstvenih" Sanel. Skansi, Dule, Bjelak, Dika, Matke, Borko, uz svesrdnu podršku mladog Vlade Stefanovića, iskapili su iz sebe sve što je moglo  da se prolije  na teren, izvukli poslednje da sačuvaju taj kapital. Zajapureni, drhtavih ruku, znate ono kada se hoće ali telo ne može, duša drhti, iznemogli, uspevali su , ne sa mo da se održe na terenu, već i da se nadmeću!

I onda mladi Zemunci kreću u nevidjenu trku. Od 70:53 za naše junake večeras, u poslednju četvrtinu ušli smo užasnim ciframa na semaforu. Ljudi, očima ne verujemo  79:77 !!!

    Neće valjda da sva ona ljubav, enegija, kapi znoja, da sve nestane, da je sedam Duletovih trojki i 34 koša malo, da je Sanelovih 37 minuta nevidjene borbe na terenu nedovoljno, da je Dule samo minut i 53 sekunde bio na klupi, da je Dika igrao pola sata, Bjelak skoro toliko. Neće valjda.

 I onda je krenuo taj poslednji minut .  

   Sada kada je sve gotovo i kada se zna rezultat, možete mirno da pogledate .

Kraj. Rodjendansko slavlje. Videli ste na početku. Evo i jedne pobedničko-rodjendanske slike

    A onda, ono što je koliko lepo, toliko i teško. Umiriti damare, zaustaviti vreme i razgovarati sa junacima u kojima sve još uvek kuva. Da oni su upravo ta porodica kojoj težimo u žiotu. Grupa mladih ljudi koja se poštuje,  igra iz ljubavi i voli, dres, grad, ovu divnu publiku. Bila je sreda, a njih preko 600 na tribinama.

     Marko uzbudjen. Jesmo svi drhtali, od krvi i mesa smo, ali Marku i njegovim momcima je uvek najteže. I zato su i uvek svima nama dragi i zato postoji to da smo svi zajedno ono najlepše u životu, oni dole na paketu i mi na tribinama. Ne preterujem, velika družina dobrih ljudi!

   I na kraju, trener Zemunac. Markov drugar iz kadetske selekcije. Mladi, dobri treneri. Čestitke za veliki derbi u kojem jesmo drhtali, ali smo , bogami uživali. Bravo !

  Žurim, već je pola jedanaest. Ivana je pripremila video materijale i slike. Momci su, verujem još uvek u prostorijama Kluba uz tortu. I još nešto zašto ne. Sledi odmor od deset dana. Da zasluženo odmore.

Da, bio je ovo meč, koji se teško objašnjava. Meč koji treba videti, skakati sa mesta, aplaudirati,  pustiti po koju "srpsku", ali se na kraju radovati. Bio je ovo meč za majstore  koji će napraviti istoriju koju ovi momci zaslužuju.