Srpska liga Istok, 25. kolo

Nedelja, 11. maj, 17:00

Stadion kraj Nišave

Pirot: Radnički - SFS Borac (Paraćin)

Fudbaleri Radničkog nastavljaju dalje. Nose na leđima "pun džak tereta", pritisnuti nasleđenim, igrajući u jednom prvenstvu u kojem se samo čeka kraj kako bi se odahnulo i podigla glava.

Popodne jednog Radničkog u proleće, između dva oblaka na najmirišljavijoj travi na svetu!

To što je sve u ovoj Ligi od prvog dana bilo i bukvalno uzaludno trošenje SVEGA je jedno. Drugo je to psihičko, a samim tim i fizičko, stanje koje je zahtevalo neophodno dokazivanje da se na svakoj utakmici  pobeđuje, jer su to i objektivni i subjektivni zahtevi.

Radnički Pirot je Radnički Pirot.

Ove godine taj Radnički Pirot slavi 80. rođendan, ima bogatu prošlost koju sada Boban Stanković, Marko Mančić, Ivan Džunić, ali i predsednik Gvozden Ignjatović i njegovi saradnici moraju da opravdaju.

Danas je bila Konferencija za novinare. Prvi put sam osetio neko (ne)raspoloženje da nisam imao ni volje, ni želje da pitam!

Nisam jer mi je sve što se događa oko tog Radničkog, ali i oko nas koji dugo pratimo njegov hod, potpuno poznato.

Znam ko dolazi. Znam tu fabričku ekipu koja je uvek, bila tako pripremana da "pogine" upravo, kako su govorili "protiv Pirota". Poštujem, sportski je želeti pobedu, a da li je pak sportski kada vam tamo neko postavi neke zahteve. I vi "poginete" kao da je Inter bio protiv vas.

Znam i onu kafanu pored stadiona i kod benzinske pumpe, ali i za "ratne planove" koji su se tamo kovali, između dve ture vrednih konobara.

Znam i za ove silne pritiske "naučnika" iz ovog nam grada. Jasne su mi poruke od nekih koji znaju, kako kažu naši "vise od doktoratog", sve pokušavajući da prave neke svoje timove gde bi rodbina po ženskoj ili tatinoj liniji morala da igra. I kada se to ne dogodi, onda - paljba na trojicu ljudi koji toliko časno rade ovaj posao, uz podsećanje na sve gore rečeno o tome ko je Radnički, ko ga sve udara s leđa i ruši sve decenijama urađeno.

Eto, zato mi je danas bilo muka na KZN da bilo šta pitam.

Pitao je kolega, na Konferenciji za dvojicu novinara koji ovaj posao shvataju kako treba i dolaze jedini, kako bi vas obavestili šta pred utakmicu kažu Boban Stanković i neko od njegovih fudbalera.

Kolega je pitao, snimao sam samo odgovore.

Najpre Boban Stanković, šef Stručnog štaba.

Potom i Nikola Mitković. Nedavno, kako se kaže "izašao iz povrede"!

Eto - to je najava. Ako ste me dobro razumeli, nadam se da ćete shvatiti i poverovati sve što sam i danas, ali i do sada, pisao.

U ranija vremena, kada je Radnički bio nešto drugo i kada su ovde igrale jugoslovenske fudbalske zvezde bilo je lepo, ali i lako biti i "Pirgos" i gledalac, jer se imalo i moglo! I kada su stalno na Stadionu i zapad i istok bili skoro puni!

Sada je došlo neko drugo vreme u kojem zakone fudbalske igre ne pišu akteri, već tamo neki u kožnim foteljama, praveći tako kobne planove o ovoj igri.

Ako to budemo shvatili, onda ćemo čekati kraj ovog prvenstva i pomno pratiti sve što se bude događalo uoči sledećeg prvenstva, ove u foteljama, ali i ove naše momke ovde, sa ćilimima na grudima.

Uveren sam da ćemo biti potrebni i jednima i drugima. 

Onima gore, da podignemo glas ako nastave ovako!

Našima da ponudimo srca i ljubav i da ih volemo isto onako kao kada su ovde bili Toma Kaloperović, Ostoja Simić, Mateja Kežman, Čobo Janjuš, Miroljub Đorđević, Krlja Radović, Staja Nikolić, Ivan Gvozdenović i mnogi, mnogi drugi asovi jugoslovenskog fudbala.

Ako ste me razumeli, dobro je. Ako niste, onda – ništa!

Ima ko hoće!

* parovi 25. kola i tabela: srbijasport.net