Neočekivani susreti uvek su imali posebnu draž. Dogodilo se u subotu. Završio se trening meč Radnički - Lužnica. Uradio sam intervju sa Ivicom Momčilovićem, kada nam je prišao čovek, koga sam prepoznao istog trenutka. Doduše, tokom utakmice stajao je iza ograde, činio mi se poznatim.  

Dragi Kanatlarovski!

Igrao je desnog halfa u Zvezdi, nosio je dres sa brojem 4. Bio je "gospodin fudbaler"! Stabilan, smiren, dobar tehničar. Pre toga igrao je odlično za Vardar, Pelister.

Žurio je, čekao ga neko u kolima na parkingu. Ipak, prihvatio je razgovor!

Znate kada sretnete čoveka koji simbolizuje neko prošlo vreme u kojem ste se radovali, vreme koje ostaje zauvek u sećanju... onda vam svaka njegova reč iskri.

Jeste, Dragi je igrao u Zvezdi, ali je Kanatlarovski bio jedan od najboljih fudbalera Vardara i Pelistera, u ono vreme kada su ti klubovi igrali sa našim Radničkim.

Tako smo počeli razgovor.

Dobro je za one koji nisu savremenici da čuju ko je bio pirotski tim, dobro je za one koji su znali, ali možda zaboravili, dobro je sveukupno, da se ne zaboravi šta o Pirotu, Draganu Nikoliću, Prvom maju, Radničkom misle oni koji su imali svoje značajno ime u Jugoslaviji, a posebno u jugoslovenskom fudbalu.

Dragi je odžurio. Sedeo sam u kolima i dugo vraćao vreme. Sećam se utakmice u Skoplju, Vardar - Radnički. Pun stadion, 20.000 gledalaca. Radio sam prenos sa atletske staze, tu pored terena. Levo od mene bio je makedonski reporter.

Setio sam se i one utakmice kada je "pola" Pirota po kiši krenulo za Skoplje. Bilo je pitanje, Trepča ili Radnički? Visoki partijski funkcioner iz Kosovske Mitrovice M.B. "vodio je igru"! Radnički je poražen. Tužni i mokri do gole kože vratili smo se u Pirot.

Bio je to naš veliki Radnički!

Da li me razumete, posle ovog intervjua i mojih sećanja, zbog čega sam razočaran, tužan, ljut?

Nestala je jedna pirotska, srpska, jugoslovenska vrednost.

Da li na kratko ili...

Neko će to doživeti. Za sebe ne znam!

Dragan Kanatlarovski došao u Zvezdu u letnjem, prelaznom roku 1989. g. na insistiranje tadašnjeg šefa Stručnog štaba Crvene zvezde Dragoslava Šekularca, a kao "idealna zamena" za Zarka Đurovića koji tog leta otišao u inostrani klub.

Dragan Kanatlarovski bio je standardni prvotimac Crvene zvezde te sezone. Njegovo "standardno mesto" na poziciji desnog halfa, nije uspeo da poremeti ni slavni Zoran Vujović koji malo kasnije došao u Zvezdu te sezone, ali ni Refik Šabanadžović koji se vratio sa odsluženja vojnog roka za prolećni deo sezone.

Ustvari, Dragan Kanatlarovski ostao je na poziciji desnog halfa do kraja sezone, a Refik Šabanadžović morao da igra na "drugim pozicijama".

Dragan Kanatlarovski debitovao je za A reprezentaciju Jugoslavije na prijateljskoj utakmici protiv Poljske na samo 2 meseca do starta Svetskog prvenstva, što je i neki dokaz da selektor Osim računao na njega kao potencijalnog kandidata A reprezentacije za Svetsko prvenstvo u Italiji.

Dragan Kanatlarovski igrao je na 6 utakmica za Crvenu zvezdu u Kup UEFA (bio strelac jednog gola protiv Žalgirisa).

Naredne godine otišao je u Španiju, igrao u poznatom klubu Deportivo La Korunja.

Da je ostao u Zvezdi, igrao bi u onom timu koji je osvojio evropsku i svetsku titulu.

* Foto lična arhiva D.K, deo teksta preuzet sa Vikipedije