Postoje razgovori koje čekate, dočekate trenutak da vam "legnu", kako se to obično kaže.

Dalibor Tošić je interesantan čovek. Za sve ono što je do sada uradio, može se slobodno reći – mlad i uspešan čovek!

Dalibor je razumeo život, hajde da kažem, gledajući kroz "prozor" porodične kuće kao dečak.

Otac je bio mesar. U njihovoj kući uvek je bilo specijaliteta. Jedan poseban – peglana kobasica.

Kada je odrastao, praveći i dalje peglanu, Dalibor Tošić razumeo je da treba ići dalje, da put peglane kobasice i život ovog specijaliteta može da traje duže.

Kada smo juče seli jedan preko puta drugog, nisam preterao kada sam rekao da je on postao – Čovek brend. Gde se pojavi, u nekom drugom gradu, zna se – Pirotska peglana, Boemska potkovica.

Rekoh, jedva sam dočekao ovaj razgovor. Da li i zbog prvog pitanja?

Podsetio sam na projekat koji smo u redakciji radili - Pirotski brendovi, kvalitet da, a kvantitet?

Dalibor Tošić je shvatio da peglana mora da osvaja svet, da su tržišta otvorena, da su, pored ostalog, sajmovi prava mesta gde se treba pojavljivati.

 I ... krenuo je! I ove godine beogradski Međunarodni sajam turizma.

Međutim...

Trebalo je biti hrabar, to sam rekao, popeti se na Zlatibor, na čuvenu Pršutijadu na Mačkatu i "isprsiti se ispred pršute"!

 Bravo, Dalibore Tošiću!

Dalibor Tošić, za razliku od drugih proizvođača, peglanu ima u svako doba dana i godišnjeg doba! Samo se javite. Konkurencija u hladnim mesecima jeste "nelojalna", ali to je problem za državu, Boemska potkovica je našla svoje puteve.

Na kraju sam vratio Dalibora na početak. Na ono Prvo - Svetsko prvenstvo u peglanoj kobasici, a zatim i na sva do poslednjeg krajem januara ove godine, kada se nije pojavio, prvi put!

Baš tako kako sam i najavio. Ovaj razgovor smatram zaista posebnim jer izdvaja suštinu – istinu o pirotskom brendu. Čoveku i proizvodu.

Bilo bi dobro kada bi bilo nekog "Dalibora" kada je ćilim u pitanju. Kačkavalj, ovca, jagnjad, tu ima ljudi koji se uporno bore da sačuvaju te pirotske vrednosti.

Ali...

 Zajedničko za sve - od njih očigledno sve malo zavisi. Uslovi za rad, briga o sirovinama, ne da jenjavaju, već i dalje nisu tamo gde je neophodno.

Imate primere. Damsko srce, Stara pirotska Mlekara, vlasnici farmi.

 Sve ide uz muku, a često i bez neke nade u bolje.

 E baš zato su Dalibor i Peglana brend!   

A dokle...?

Da li neko zna!?