Tužno, da tužnije ne može. Umrla je Cole!

Mnogo je izuzetnih profesora bilo u ovom našem gradu.

U Gimnaziji, posebno.

Ali niko kao Cole, ili COLA, kako su je đaci zvali.

Rođena je u poznatoj građanskoj porodici Jonićevih. 

Kao osoba, ali i kao profesor, uvek je bila gospodstvena, ponosna, ozbiljna i u isto vreme puna duha.

Bila je originalna u privatnom životu, još originalnija za katedrom.

U Gimnaziji je radila 40 godina. Isto toliko generacija je volelo i kada daje slabe i kada hvali.

I kada se, na samo njen način, obraćala đacima.

Život je poštovao, uživao u njenoj neobičnoj običnosti.

Podario joj 90 godina.

Zaslužila je svaku.

Jutros rano, da li je bila svesna da ulazi u 90-u, nije se probudila.

Moja sestra Suza, ista majka po dostojanstvu i načinu življenja, kada sam je prekjuče sreo na Guševici, poručio da je pozdravi, rekla mi je da je upravo krenula.

Htela je za ručak ono staro pirotsko "pile na jufku".

"Dobro je. I dalje se šali, ista je. Samo, ponekada..."

Danas je prvi januar. Godina 2025. Pamtiće generacije da je na ovaj dan, u rano jutro Cola otišla u legendu.

Svako od gimnazijalaca kome je predavala francuski sećaće se časova kada je i kao osoba i kao dama i kao profesor bila po svemu originalna i samosvojna.

Za sve njih bila je "naša Cola"!

Neće je zaboraviti. Prepričavaće se događaji, anegdote. Njeni vrcavi komentari...

Cola je otišla, ostaju njena nezaboravna predavanja, otvoreni razgovori, njeno gospodstveno dostojanstvo.

Ostavila je generacijama učenika i profesora brojne domaće zadatke, koje će kroz život rešavati.

Otišla je jedna od poslednjih starih pirotskih profesora. 

Umrla je majka, nana, rod, dama, profesor. 

Naša Cola!

Sahrana je u četvrtak, 2. januara u 12 časova na Starom Pazarskom groblju!