Najava studenata sa Zbora u Novom Sadu, održanog 17. januara, da će u narednom periodu u fokus staviti lustraciju i ispitivanje porekla imovine, otvorila je temu koja se ne tiče samo republičkog nivoa, već i lokalnih sredina širom Srbije.

Boldirani kurziv

Vratiću se na početak ovog serijala.

Zašto se o tome priča sada?

Dugogodišnje stanje u kojem su odluke vlasti prolazile bez pitanja i kontrole dovelo je do toga da mnogi u Srbiji, a samim tim i Piroćanci, sumnjaju u poreklo imovine i finansijskih tokova u javnom sektoru, ali i u lokalnoj samoupravi.

Građani Pirota posebno ističu da je više decenija upravljanja gradom, stvorilo sistem u kome se ne pita, ne dirа i ne reaguje sve dok neki hrabri građani i mediji ne pokažu šta se zapravo dešava.

Na udaru pažnje sada su pitanja lustracije i ispitivanja porekla imovine: kako su funkcioneri dolazili do imovine, da li postoje sukobi interesa, ko je koristio javne resurse za ličnu korist?

Ova pitanja nisu više samo apstraktni zahtevi. Ona su odraz stvarne potrebe ne samo u javnom sektoru, već...

Zdravstveni sistem bi morao da bude poslednja linija poverenja u jednom društvu. Međutim, u lokalnim sredinama poput Pirota, građani sve češće govore o ambijentu u kome stručnost nije uvek presudna, a ćutanje i pripadnost postaju važniji od profesionalne odgovornosti. Primera, kažu sugrađani, ima!

U takvom sistemu postavlja se pitanje: da li je svako imao jednake šanse bez obzira na političku ili ličnu pripadnost?

Procesi lustracije, ukoliko budu otvoreni, morali bi da obuhvate i zdravstveni sektor, ne zbog politike, već zbog odgovornosti prema građanima čije zdravlje zavisi od funkcionisanja sistema.

U poslednje vreme stizale su nam primedbe o radu "na dve stolice" kako kažu. Tanka linija razdvaja, kažu oni, državni od privatnog posla. Čak, čuje se da postoji i ono:

"Dođi kod mene u ambulantu"!

Prosveta jeste temelj svakog društva. Okej, to je jasno! Ali kada se obrazovni sistem pretvori u prostor u kome su poslušnost i pripadnost važniji od znanja, posledice se ne vide odmah, već kroz godine.

Građani s pravom postavljaju pitanja: kako se biraju direktori i rukovodioci ustanova, po kojim kriterijumima se zapošljava i da li svi imaju jednake šanse ili samo "podobni“?

U atmosferi u kojoj skoro da nema kritičkog mišljenja (ako ga ima često se kažnjava), škola prestaje da bude mesto slobodne misli, već produžena ruka sistema.

Ako se ikada bude govorilo o lustraciji, i prosveta, ističu ovih dana mnogi, mora da bude deo tog procesa.

Društvo koje ne "ocenjuje" obrazovanje osuđeno je da ponavlja iste greške.

Privatnih biznismena ima u svakoj sredini. U našem gradu svakako. To je posebna vrednost. Veliki broj zaposlenih, sigurne i stalne zarade, kvalitetni poslovi! Međutim, građani Pirota godinama ukazuju na pojavu "biznismena“ čiji uspeh ne zavisi od tržišta, već od bliskosti sa lokalnom vlašću.

Postavlja se niz legitimnih pitanja:

- kako se dobijaju poslovi sa gradom i javnim preduzećima,

- da li su svi imali jednake uslove,

- kako su neki poslovni uspesi mogući bez javne konkurencije i transparentnosti?

Veoma često naši sugrađani ističu, ali i zahtevaju, da se ispitivanje porekla imovine ne može se zaustaviti samo na funkcionerima, već mora, kažu oni, da obuhvati i one koji su zahvaljujući javnom novcu stvorili privatno bogatstvo. Ne zbog zavisti, već zbog pravila koja moraju važiti za sve.

Sutra - Selo i poljoprivreda, kultura, mediji, sport, NVO, socijala... građani i dalje komentarišu, traže odgovore!

Javite se, kažite slobodno svoje mišljenje. Treba živeti u društvu istine i pravde!