Najava studenata sa Zbora u Novom Sadu, održanog 17. januara, da će u narednom periodu u fokus staviti lustraciju i ispitivanje porekla imovine, otvorila je temu koja se ne tiče samo republičkog nivoa, već i lokalnih sredina širom Srbije.

Boldirani kurziv

Dilema se "vuče" godinama, da li u Pirotu gradska vlast funkcioniše kao servis građana? Da li i zaista deluje kao zatvoren krug u kome se odluke donose bez javnosti, bez dijaloga i bez stvarne odgovornosti?

Ruku na srce, oni sami sebe demantuju! Najvidljiviji primer takvog ponašanja je samovolja u izboru kadrova, direktora javnih preduzeća i ustanova, predsednika mesnih zajednica, članova upravnih i nadzornih odbora.

Građani se stalno pitaju da li konkursi postoje samo na papiru ili se, kažu, unapred zna ko će biti izabran. Samim tim, postoji ocena kod ljudi da se ne biraju najbolji, već najposlušniji. Stručnost je postala sporedna stvar, a partijska lojalnost osnovni kriterijum. Opšta dilema je da se tako  navodno, godinama gradi sistem u kome institucije ne služe građanima, već interesima vlasti.

Posle svakih izbora, čuje se da je problematičan način na koji se biraju predsednici mesnih zajednica. Umesto ljudi koje su izabrali komšije, dobijamo partijske poverenike. Ljude koji ne zastupaju interese naselja, sela i ulica, već slepo sprovode odluke odozgo. Mesne zajednice, koje bi morale da budu prva linija komunikacije građana i vlasti, pretvorene su u njenu produženu ruku.

Ono što često zameraju naši sugrađani, da direktnog kontakta gradske vlasti sa običnim ljudima skoro da nema. Nema otvorenih razgovora, nema suštinskih javnih rasprava, nema sluha za probleme koji muče građane. Praksa je poodavno da se ljudi iz vlasti pojavljuju među ljudima gotovo isključivo pred izbore. Tada se obilaze naselja, slušaju primedbe, daju obećanja. Posle izbora sledi tišina.

Ovih dana građani Pirota suočeni su sa još jednim primerom samovolje. Po gradu, u poštanskim sandučićima i na kućnim adresama, pojavljuje se takozvani "Informator o radu“. U pitanju je reklamni prospekt gradske vlasti štampan u boji, sa profesionalnim fotografijama i pažljivo biranim tekstovima koji prikazuju idealizovanu sliku stvarnosti.

Bio sam počastvovan da iz sandučeta na mojoj adresi pronađem takve papire. Počastvovan sam, jer sam "nedovoljno obavešten"!

Postavljaju se jednostavna, ali ključna pitanja: Koliko je novca iz gradskog budžeta potrošeno na štampu, dizajn, fotografije i distribuciju? Ko je birao autore tekstova i fotografe? Po kom kriterijumu?

To nije objektivno informisanje, već propaganda finansirana novcem svih građana. U isto vreme, kritički mediji ostaju bez sredstava, dok se oni koji ne postavljaju pitanja obilno nagrađuju. Grad se prelepljuje samohvalom, dok se stvarni problemi guraju pod tepih.

Građani to ističu stalno: da javni novac nije privatna kasa vlasti, da grad nije ničije lično vlasništvo. Piroćanci nam se često javljaju, pišu nam, negoduju i ističu da imaju pravo da znaju kako se troši svaki dinar, ko donosi odluke i u čijem interesu. Imaju pravo na istinu!

Definitivno, poruke građana koje često stižu na naše mejlove da vlast koja beži od građana, koja kadrove bira po poslušnosti i koja se pojavljuje samo pred izbore, ne može se nazvati odgovornom. Zato je obaveza medija da pitaju i da podsete na neke stvari.

Jer bez istine nema ni pravde.

Sutra - Stanje u zdravstvu, privredi, privatnom biznisu, selu i poljoprivredi, kulturi, medijima, sportu, NVO, socijali... građani komentarišu, traže odgovore!