Jučerašnju subotu, političko – pijačnu, hteo sam da, što se tiče
mojih “aktivnosti”, završim ipak na nekom laganijem mestu. Lepšem, zašto ne?  

Izabrao sam trg.

Osmi mart!

    Naravno da poštujem ženski svet, ali sam jedan od onih koji bi ovu euforiju zamenili nekim osnovnim svakodnevnim poštovanjem prema ženskom rodu. Dobro, istoriju, tradiciju treba poštovati, sve se to pretvorilo, kako mi to umemo, na naš način. Prodaće se na hiljade ruža i karanfila, koje će nažalost brzo uvenuti, kupovati neki skromni pokloni, kako bi muškarčine, sačekale tenutak da u nekoj od pirotskih kafana popiju po nekoliko, ženi u čast. U prisustvu
tudjih žena naravno iz kancelarija, pogona…

I to je nešto!

  Nešto je i ono što sam video i ovog puta. Naziv mi se ne dopada “Ženski vašar”, ko to izmisli alal vera!

 Ima možda nečeg lepšeg.

    Doduše, jedno vreme ne samo da mi je ličio na ženski vašar, nego me izludjivalo. Tamo iza tezgi video sam brojne dobrostojeće gospodje koje imaju svoj dobar posao, a ovu priliku čekaju da se, kako kažu Piroćanci “prikažu”, a i iskorite dan dva da se malo ispričaju (u žargonu to se zove drugačije, da kažem - izogovaraju).

   Prvi put mi se ovo juče učinilo drugačijim.

    Tih gospodja, konačno nije bilo ili ih nisam primetio, nije bilo ni nekih “glumica” iz nekih već čuvenih NVO.

    Izašle žene bez pola, starije žene koje su otišle u penziju, radile naravno u Prvom maju, još uvek držeće, da pokažu kako su iskoristile svoju dnevnu zabavu kako obično kažu “da se nečim zanimaju” pokažu to narodu i da zarade, makar za meterijal! Za ruke i trud, teško. 

Ali, to je uvek bilo jače od njih.

 Ja bih sve to protumačio njihovim poklonom ženama za Osmi mart.

 Evo nekoliko razgovora.