Hrišćani širom sveta danas obeležavaju Vaskrs, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću.

Otac Miljan Panić, starešina Crkve Roždenstva Hristovog u Pazaru, čestitao je vernicima Vaskrs.

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.

Na Vaskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, vasrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.

Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.

Na Vaskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: “Hristos vaskrse” i “Vaistinu vaskrse”. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Po tradiciji, domaćice danas pripremaju bogatu vaskršnju trpezu koju posebno krase vaskršnja jaja, u Pirotu “peraške”, koje se čine na Veliki petak.

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Vaskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.

Vaskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može “pasti” u razmaku od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja po starom, Julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.

*** Svim pravoslavnim vernicima Medijska kuća Ani press, Naxi Plus radio i Portal Naxi Plus online čestitaju najradosniji hrišćanski praznik uz želju da nam svaki dan bude ispunjen ljubavlju, međusobnim poštovanjem, radom, nadom i svim ljudskim vrednostima koje će doprineti da dobrota vaskrsne u nama.