Tajac, nastao je tajac posle jučerašnjeg teksta. Zvalo me više ljudi. Slažu se sa mnom, konačno, došlo je vreme da sport dobije mesto koje je sugrađanima potrebno!

Sport nije ničija prćija, reče mi jedan.

Niko više ne ide na utakmice, a bili smo nekada prvi, ljutito mi govori drugi koga ne znam i prekinu mi vezu!

Reagujte, pišite, tražite razgovore, prozovite...

Niko ne sme. Ako ih naljute, daće im manje para, i ovako se muče!

Gledao sam malo predlog Budžeta. Isto! Ponovo će onaj "zakon jednakih stomaka"! Kao nekada. Kao ovih godina! A ne po mogućnostima klubova, interesovanju ljudi za pojedine sportove, plasmanima ...

Mnogo detalja, preduslova, potrebno je da bi klubovi postojali. Da ne nabrajam.

Najavio sam, danas ću o sportskim objektima!

I odmah, da ne zamajavamo narod, da nabrojimo objekte koje koriste ekipe u tkzv. kvalitetnim sportovima.

Da, tema su ekipni sportovi. Konkretno, gde su Radnički, košarkašice i košarkaši, rukometašice, rukometaši, odbojkaši i odbojkašice... eno, stoni tenis napreduje! KMF Pirot se "ponovo rađa"! Ponavljam, ako mogu Ub i Lajkovac, zašto ne bismo mogli mi?!

I ponovo isto pitanje!

Šta mi hoćemo ?!

Deca uče od starijih, od sportista za primer!

Sve ih je manje. Odoše na kompjutere i mobilne telefone.

Uzora je sve manje!

Da, imamo Halu, malu salu Tehničke škole gde može stoni tenis i... ništa drugo! U salama ostalih škola nema uslova za zvanična takmičenja!

Fudbal?

Gradski stadion "Dragan Nikolić" je bruka i sramota.

Ovo nisu moje reči!

Ovo govore svi oni koji su ranije dolazili, koji znaju kakav je ovo Stadion bio. Ponosili smo se. Tri travnata terena, glavni teren je nekada posle stadiona Vojvodine imao najbolju travu u zemlji!

Kada sam ga onog dana video ispod spomen ploče na kojoj je napisano samo Dragan Nikolić (neko je štedeo na slovima), prvo što mi je palo na um da se pitam.

Da li ga je sramota?!

Stadion je ruina, sramota. Braca i Vladica su uspeli da od Džaje dobiju ove stolice. Bivši predsednik je izvukao negde da se napravi onaj Medija centar. Ova druga prostorija, kao za protokol, i dalje čeka. Nema grejanja. Kaloriferi, grejalice. Medija centar, led ledeni!

Nemam foto iznutra, strogo je zabranjeno, mogu samo tuđi da ulaze. Pokazaću vam neke primere. Prošle subote sam snimio.

Zamislite, Vladan Vasić dovodi neke visoke goste da im pokaže Stadion. Ili hajde, kako li se osećao kada su ovi dolazili za 80 godina Radničkog...

Prilaze oni Stadionu…

Smatram da je, posle silnih deponija na sve strane, ova ruina koja se nekada zvala Hotel Stadion, jedna od najvećih.

Ako nije neprijatno, onda ništa.

Ako je gradonačelnik želeo da im pokaže pomoćne terene i onaj veštak, morao je da prođe ispod restorana.

Da nije Ivana i njegovog saradnika, ni glavni ni onaj pomoćni ne bi izgledali relativno dobro.

Ali, ovaj prvi, zamislite. Krtičnjaci, osušena trava. Propalo.

Nije pristojno snimati, hajde da vodim računa, sanitarne čvorove. Neprijatno je, međutim, i ući u njih. Toliko o njima.

Atletska staza, prostor iza golova, razrovana šljaka. Najnovije, vijore se konačno bele, zdrave, nepocepane zastave.

Na pomoćnom terenu igraju Tanasko Rajić, Jedinstvo, omladinci i kadeti Radničkog. Kako li sada izgledaju te svlačionice na pomoćnom? Pitajte fudbalere. Na veštaku igraju devojčice, mališani. Devojčice imaju svoj prostor, tamo prema keju. Bivša kućica za radnike na Stadionu.

Inače, pitanje je da li je teren sa veštačkom travom primljen, registrovan za zvanične utakmice. Stavljeni su reflektori, igrali se projektanti. A, valjda je veštak u letnjim mesecima bogomdan za treninge.

Sledeća dilema!

Ko gazduje Gradskim stadionom? Kompletnim objektom. Znam da su Ivan i drugi radnik, inače radnici Komunalca. Naše Javno preduzeće dobija neke pare za održavanje. Oprema na Stadionu za održavanje terena je iz Čedinog i Mitinog doba. Ova creva, stalci zarđali, ko zna od kada su!

Za poslednju utakmicu nije bilo gipsa za teren. Ivan sakupljao po kutijama! Mreže trule, ne skidaju se. One na pomoćnim golovima pocepane.

Ko gazduje?!

Da li je direktor nekada došao? Da, ima ga kada je školsko atletsko takmičenje. Deca trče po stazi kao po njivi.

Da li se iz Budžeta Sportskog centra izdvaja neki dinar za Gradski stadion? Makar za kreč, za mreže.

Da, video sam. Došao novi vd direktor. Okrečiste fasade. Teretana proširena, napred deco, razvijajte mišiće. Pod krovom Zatvorenog i leti na otvorenom prođe stotinu ljudi! I svima lova!

A na Stadionu? Da, vidim tamo na veštaku jedan čovek, šeta s ključevima. Jedan čovek na jedan teren.

Ivan i kolega za tri. Ovaj na veštaku bar ne kosi.   

O, da ima još jedna bruka. To je bivši stadion Progresa, na ciglani. To tamo je sramota svih sramota.

Teren nije ni ledina, trnje, buseni. Svlačionice, ili ono što su nekada bile svlačionice, sada izgledaju kao da su bombe padale. I zamislite, tu negde sakriveni u smeću, ispod šuta, crepa i cigli, fudbaleri naših sela i naselja se spremaju za utakmice!

Da li vam crveni obraz?!

 I još ovo.

U, kako brinemo o selima. Asfaltira se sokak. Ode cela svita, pokidaju se novinari i kamermani da "uhvate" glavne iz dobrog ugla.

A, na terenima gde igra seoska omladina, kao recimo na Ciglani, ispod najvećeg drveta se skidaju igrači, "dreje" na bicikli. Ako počne kiša…

To je slika našeg ekipnog, kvalitetnog sporta. Tako se zove.

Za one koji ne znaju, postoje kvalitetni i masovni sport.

Za one koji ne znaju, ako neka kvalitetnog sporta, neće biti ni masovnog!

Ako nema uspeha, rezultata, jakih takmičenja i najbojih sportista koji će deci biti uzori, neće biti ni dece u sportu.

A ima li nešto važnije od toga da nam deca budu zdrava?

Mens sana, in corpore sano! Kažu latini.

Glavni, ne zaboravi! U zdravom telu – zdrav duh!

SUTRA: Glavni, šta to radite sa Radničkim !!?