Boldirani kurziv

Ne, nije neverovatno, baš je očekivano. To liči na Radnički! E, sada, kada kažem "Radnički" pitaćete se, kao i ja, na koga mislim.

Na koga mislim baš sada, u ovom trenutku kada je od Radničkog ostao samo grb, vredni ekonom u svlačionici i dvoje administrativaca. Sve drugo i svi drugi, gde su, e to ne bih znao da kažem!

Za ovu vest sam znao pre nekoliko dana. Nije mi rekla "ptičica", kazao mi ovde na terasi jedan od ljudi koji je stalno na Stadionu i navraća ovde na terasu.

Paune bre, ovija če isteraju treneratoga, ali i igrači če si idu, kakvo če ostane?

Nisam odgovorio ama baš ništa, jer naprosto nisam znao šta da kažem čoveku.

Prva sledeća tema u ovoj priči o Radničkom danas trebalo je da bude upravo to što sam se i pitao!

Šta hoće grad i Klub od Radničkog?

Jutros je stigao mejl! Evo ga:

Pogledajte tekst. Ko je pisao, neka mu je na alal!

U ovakvim situacijama kada su odlasci, postoji neko međusobno poštovanje između kluba i, u ovom slučaju, trenera. Da piše, recimo:

Klub i trener dogovorili su se da prekinu saradnju...

Time se izražava poštovanje prema treneru, čoveku kome je trenerski posao život, hleb i koji će već sutra biti u prilici da razgovara sa drugim klubovima. Da se vrata ne zatvore nogom, kako je to Radnički uradio!

A, pogledajte tekst.

Najpre: Odluka je doneta zbog neostvarivanja rezultata i ciljeva...

A, u drugoj rečenici: FK Radnički se zahvaljuje na posvećenosti i postignutim rezultatima...

Ko je ovde lud?

Bobana Stankovića nisam video od utakmice sa Timokom. Ovog skromnog čoveka upoznao sam na Stadionu, u telefonskim razgovorima posle utakmica, jednu kafu nismo popili zajedno.

Takav odnos imao sam i sa ostalim trenerima koji su bili u Pirotu. Međusobno smo se poštovali. Razumeo sam njihovo poimanje života i fudbala, kao što sam shvatio da su sve vreme boravka u Pirotu držali vruću peglu. Grejali su je u Savezu u Beogradu, dogrevali u FS RIS, a ovde u Klubu se, kako koji predsednik, viđao ili ne sa njima.

Što se tiče Bobana Stankovića, on će biti upamćen da je u Pirot vratio izuzetno darovite Piroćance Vukana Đorđevića, Luku Petrovića, Mateju Mladenovića, Nikolu Bogdanovića, Jovana Ristića, Veljka Stojanovića, da su u njegovom timu igrali do skoro Bojan Dojkić, Novak Petrović, Andrija Antić, Filip Stojanov je dobio kapitensku traku, Denis Ristov, Nemanja Petrov, Stefan Stanković, priliku je dobijao i Lazar Ilić, Luka Petrović. Prve sezone bili su i Željko Dimitrov i Nemanja Mančić, Oliver Tošić.

Boban Stanković je nekoliko sezona bio trener FK Budućnost Popovac. U vreme dok je gazda bio živ, Popovac je važio za najbolje organizovani Klub u Srpskoj ligi, sa mlađim selekcijama koje su pobeđivale naše timove. Popovac se u to vreme borio za vrh tabele Srpske lige i u Pirotu jedne sezone pobedio Radnički sa 3:0.

Samo zbog Bobana Stankovića u Pirot su došli Filip Kavani Petrović, Veljko Mitić, ali i Vukan i Luka. Važio je za trenera koji je uvek bio uz svoje igrače.

Ovo sam bio dužan da kažem zbog nekih ljudi koji su vređali ovog čoveka, ne znajući ustvari pravu istinu o njemu.

Na današnji dan, neka se zna i to, onaj Radnički s pečatima i potpisom duguje svima. I Bobanu, Marku, Džuni...

Pitajte fudbalere, pitajte trenere prvog tima i mlađih selekcija, čak se i administraciji duguje. Pitajte za hranu, za prevoz.

I na kraju ispalo je da sve to nije ništa, da su se kola slomila na jednom čoveku, koji je po mojim procenama, a čuo sam od igrača šta se događa unutra, bio heroj zajedno sa fudbalerima.

Tukli su ih iz jednog i drugog Saveza, smanjivali im plate, neredovno isplaćivali, obećavali...

Nasuprot tome, Bor su preko noći, sa oko 100 miliona dinara, proizveli u novog prvaka. Plate fudbalera tri ili četiri puta su veće od plata fudbalera Radničkog.

Kako i ko bi mogao da pokrene tim?

I, konačno – da bi se nečim, makar ovako, ova polusezona završila, FK Radnički (onaj s pečatom i potpisom) odlučio se da "visi trener"!

A, ko ostaje?!

Voleo bih da su se ispod pečata potpisali članovi Upravnog odbora. Ustvari, voleo bih da znam kako su se okupili. Jedan je podneo ostavku. Drugi je u Beogradu, treći na točkovima, čak ne znam ko je četvrti, peti znam, ili prvi, predsednik Gvozden Ignjatović!

Znam da su zažalili neki od prethodnika što su prihvatili da budu na čelu našeg Kluba. Mnogo je razloga, pisaću i o tome. Siguran sam da jedan nije. To je onaj s Kinezima, onaj što je kao na pijaci prodao našeg bisera Diku Kamenovića.

Gvozden Ignjatović je skroman čovek. Bio je putnik Koka-kole, sada radi na Carini. Radi u smenama! Da li je bio svestan kakav vruć krompir uzima u ruke? Da li je znao detalje kako se vodi klub? Da li je znao da je bara puna krokodila i da će Radnički i ove godine biti progutan?

Imao je ambicije. Ona svečana nedelja prošla je kako je prošla. Dođoše, slikaše se mnogi, obećavali su, zvali ga u goste u Beograd, bio je ubeđen da govore istinu.

Za to vreme, čovek koji ga je gurnuo u ovo, pomerio se. Jeste se slikao na svečanim večerima i ispred table Dragan Nikolić, ali se potom okrenuo svojim poslovima. Nije on ni Mesko iz Leskovca ni Milikić iz Bora da naređuje Prvu ligu!

Ima on druge Prve lige i druge planove. Pirot je dobro mesto za život!

Gvozden Ignjatović je sve više ostajao sam i padao sve dublje. Kasa se praznila, nešto je padalo od rebalansa. Ali, nedovoljno. Fudbal, čak i onaj u seoskim ligama, jeste skupa zabava.

Gvozden Ignjatović je ostajao sa sve manje para i nije imao ljude oko sebe. Kažu da je krenuo da solira, verujući da može. Nije uspeo.

Radnički na kraju sezone nije bio prvi, a to nije ni mogao. I neće moći da bude prvi još dugo ako se nešto ne promeni. Gore u Savezu, u politici, u ovom FS RIS, gde se takođe sve zna još u maju!

Za sledeću godinu već "tipuju" Jagodinu, Timok... pitao sam se uvek:

Kako se tipuju, biraju?!

Ode Taj gradonačelnik u Beograd i obeća da će odvoji npr. 50 miliona. Ovima gore milo, uh, dobra lova, podvuku ga crvenim i tako...

Boban Stanković je otišao! U koloni pre njega Goran Lazarević, Marko Vidojević, Dejan Čelar, Marjan Živković, Dragan Perišić, Nikola Puača, Aca Kuzmanović...

Poduži spisak nedužnih koji su pognute glave, nezadovoljni, odlazili iz grada.

Tako su odlazili i silni odlični fudbaleri.

Priča po Srbiji bila je loša.

I tako su poslednjih sezona, sećam se Laza mi je pričao, Boban takođe, bilo teško dovesti nekoga u Pirot.

I uz sve to, kada su i ti fudbaleri koji su došli, njima je bilo ovako i onako! Recimo, kao sada.

Svi treneri koji su otišli iz Pirota otišli su opterećeni o tome da treba da igraju naša deca, pritiskani od strane njihovih roditelja, bili usamljeni bez veće podrške i saradnje.

Tako je otišao i Boban Stanković. On će naći neki drugi tim.

Ali, naš Radnički, gde su igrači i fudbaleri i onaj njihov s pečatom i potpisom, kako će oni?

Nije li trenutak da konačno pronađemo novi Radnički, sa novim pečatom i novim potpisom? Radnički koji će biti briga ljudi koji ga vole, a ne obaveza onih koje neko postavlja po zadatku?

Zna se kakvom!