Kad sam ulazio u dvorište Gimnazije, zvonilo je za kraj šestog časa. Davno doživljena atmosfera. Ako je nešto u popodnevnoj smeni bilo lepo, to su upravo ovi trenuci. Videlo se to na licima đaka, a bogami i čulo.

Stara dobra Sokolana. Pirot je dvadesetih - tridesetih godina prošlog veka imao Sokolsko udruženje i po njima je jedna od prvih sala u ovom delu Srbije dobila i naziv.

Iskreno, u rasporedu prostorija se ništa nije promenilo. Dve svlačionice dole, gore uz one drvene stepenice kancelarija za profesore i još jedna prostorija gde su bila neka pomagala za vežbanje.

Sala kao i ranije, tamo u dubini iza koša onaj manji deo gde su smeštene sprave za gimnastiku, strunjače...

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

U Sokolanu sam obično dolazio da snimim Uroševe treninge sa Nešom pre odlaska na velika takmičenja, ili dečicu za vreme Božićne škole sportova.

U Sokolanu sam krenuo da snimim još jedno pirotsko sportsko čudo. Malu Miu!

Mia je u svojoj kategoriji na zvaničnom prvenstvu Države osvojila srebrnu medalju i tako, nadamo se, najavila uspešnu karijeru.

Danilo Drašković je divan mlad čovek, profesor fizičke kulture. Pre dve nepune godine formirao je svoj džudo klub "Ipon 010".

Poranio sam, nisam dobro razumeo, u 18:45 trening su imali mališani, početnici. Mia i njena generacija sat kasnije.

Snimio sam mnogo materijala i taj deo, to kada sam ćaskao s dečicom, razgovorao o klubu, o detaljima sa treninga, objavićemo sutra. Sada, samo malo!

 A danas?!

 Mia!

Mia vicešampionka!

Mia Nikolić, odlična učenica šestog razreda Osnovne škole "Vuk Karadžić".

Da bih vam bar malo pokazao detalje sa treninga, Mia i njen trener Danilo demonstrirali su neka "bacanja", kako ih džudisti zovu.

"Svirao sam kraj". Danilo je potom govorio o talentu ove devojčice, o njenim osobinama u džudou, o njenoj hrabrosti.

  A potom  Mia Nikolić, Upamtite, ona će biti veliki šampšiion. Kakvo dete, otresito, pametno,  rasudjuje izuzetno za svoje godine, razugovara "kao matora", zna svoje ciljeve, super je djak, naravno!

 I da dodam još ovo, ne može svako da bude šampion. Evo ko može. Slušajte!

 Za mnogo godina imao sam brojne sagovornike. Posebno decu ovog uzrasta. Mia ostaje upamćena. Kakvo dete! Dok sam prolazio kroz mušku svlačionicu, Miini drugari pripremali su se za  trening.

U dvorištu Gimnazije bilo je tiho. Đaci su otišli.

 Kako je lepo biti Mia!

 Srećno, devojčice!