Kada sam pre neki dan razgovorao sa Ljubomirom Sotirovom, direktorom E Miroljo u Pirotu, o prošlim vremenima i pitanjima ranijih prvomajaca o navodnim obećanjima koja nisu ispunjena, iskoristio sam priliku da , naravno, razgovaramo i o poslovanju Fabrike.

Na današnji dan, pišem u ponedeljak, 24. aprila, od 27. oktobra 2017. godine do danas, jedan veliki deo nekadašnje Industrije Prvi maj, posle nekoliko neuspešnih  privatizacija, posluje uspešno pet godina i nepunih sedam meseci.

NAJNOVIJA VEST: Italijanski Miroljo (Miroglio) danas, petak, 27.oktobar kupio AHA Mura Prvi maj. Bankarska garancija za depozit koju je obezbedio treba da bude aktivirana za pet dana.

Nisam mogao, a da u uvodu razgovora ne kažem, da često srećem posle dva radnike kada se vraćaju s posla. Zaustavim neke koje znam poduže, pitam naravno kako im je i uvek dobijem odgovor da je mnogo bolje nego što je bilo. Plata redovna, ko hoće da radi više, ili ostane da radi vikendom može da zaradi dobro. Sotirov je zadovoljan govorio o tome, ali i o svim obavezama koje se redovno ispunjavaju prema državi.

Centrala E Miroljo nije u Srbiji, Fabrika ima svoje pogone u Bugarskoj, Italiji naravno. Planovi i program rada stižu otuda.

Iako sam insistirao na detaljima kada su zarade u pitanju, preciznu informaciju nisam dobio, poslovna politika, mada po rečima radnika, iznad minimalca je i ako se radi prekovremeno može da bude veća i za desetak hiljada, pa i više. Uostalom tekstil nije visoko akumulativna grana.

Iako je tekstilna grana dugogodišnja tradicija u Pirotu, u poslednje vreme sve je manje tekstilnih radnika, radne snage je sve manje. Prvi razlog da više nema smera tektilni tehničar, a drugi  da u Pirotu radi više tekstilnih fabrika.