Donošenje zakona i primena propisa bili bi značajno efikasniji ukoliko bi bili realizovani u saradnji sa privredom, zajednička je ocena javnog, privatnog i civilnog sektora u Srbiji. Međutim, gotovo dve trećine udruženja i polovina privrednika smatra da se njihovi stavovi ne uvažavaju dovoljno, zbog čega je potrebno jačati komunikaciju i aktivnije uključiti privredu u početne faze izrade regulative, saopšteno je na završnoj konferenciji projekta „Javno-privatni dijalog za razvoj“.

Prema rečima predsednika Upravnog odbora NALED-a Vladislava Cvetkovića, trenutno je za zajednički rad na reformama otvoreno 97% poslovnih udruženja, 80% javnog sektora i 70% privrede.

- S druge strane, prema našem istraživanju, pogledi na uspešnost javno-privatnog dijaloga u praksi se značajno razlikuju. Privreda ističe da su nacrti propisa sada dostupniji na vreme i u tom segmentu je zabeležen značajan pozitivan pomak, ali moramo da imamo u vidu da i privrednici i udruženja ukazuju da je za poslednje tri godine opala njihova uključenost u regulatorni proces. U cilju promene tog trenda i jačanja međusektorske saradnje pripremili smo Vodič za javno-privatni dijalog – istakao je Cvetković.

Projekat je u protekle četiri godine realizovao NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike, uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj. Prema rečima direktorke misije USAID-a u Srbiji Suzan Fric, cilj projekta bio je da se izgradi partnerski odnos između sva tri segmenta društva u sprovođenju politika od javnog značaja i osnaži civilni sektor za zagovaranje reformi.   

- Ulogu civilnih organizacija videli smo pre svega u zagovaranju tema od značaja za njihove članove i širu zajednicu i pažljivim odabirom iznedrili smo šest velikih reformskih inicijativa - reformu paušalnog oporezivanja, ukidanje regulatornih prepreka razvoju organske proizvodnje, zaštitu pčela, unapređenje sistema upravljanja otpadnim vodama, razvoj projektne nastave i nastave na daljinu, kao i podsticanje fer konkurencije u javnim nabavkama – rekla je Fric.

Na konferenciji je saopšteno da su navedene reforme imale direktan uticaj na 11.000 članova sedam udruženja koja su bila uključena u projekat, kao što su Agro klaster iz Novog Sada, Udruženje za razvoj preduzetništva iz Niša, Udruženje Ponuđači Srbije iz Kragujevca, Connecting iz Pančeva, Mreža inspektora Srbije iz Čačka i beogradska udruženja Savez pčelarskih organizacija Srbije i Udruženje 3E. 

O značaju dijaloga u procesu izrade propisa govori i činjenica da će efekte šest reformskih inicijativa pokrenutih u okviru projekta, osetiti i šira zajednica koja obuhvata više od 1.000.000 građana Srbije - 870.000 učenika i njihovih profesora, 120.000 preduzetnika paušalaca, 20.000 pčelara, 12.000 ponuđača u postupcima javnih nabavki i gotovo 7.000 organskih proizvođača i 5.000 lokalnih i republičkih inspektora.

Kako bi saradnja tri sektora nastavila da se razvija i po završetku projekta, na skupu je predstavljena i Deklaracija podrške javno-privatnom dijalogu čiji se potpisnici obavezuju da će sve zainteresovane strane blagovremeno biti uključene u proces uvođenja novih ili menjanja postojećih propisa. Institucije će uzimati u obzir sve pristigle primedbe i sugestije, propisi i dokumenta javnih politika donosiće se uz sprovođenje javne rasprave, a svi nacrti zakona biće javno dostupni za komentare na sajtu Vlade.

***Saopštenje NALED-a