Pre neki dan Darko Božić, mladi profesor Tehničke škole u Pirotu poslao nam je uznemirujuću priču o događaju u kojem je neočekivano učestvovao!

"Udri" dedu dok džipovi "predu"

Ako se sećate objave o skromnom dostojanstvenom čoveku na malom, isto tako skromnom motociklu, koji je kažnjen u Pirotu jer nije bahato projurio crnim džipom bez vezanog pojasa pored same patrole, želim da vam kažem da sam čoveka pronašao i upoznao. Zapravo, javila su mi se njegova deca.
Zove se Dragan. Nakon objave javile su se stotine ljudi i nekoliko firmi i iz zemlje ali i inostranstva. Iz daleke Australije čak.Želeli su da plate kaznu, baš kao i ja.

Nakon objave javile su se stotine ljudi i nekoliko firmi i iz zemlje ali i inostranstva. Iz daleke Australije čak.Želeli su da plate kaznu, baš kao i ja.

Svi su nudili prijateljstvo, pomoć, novac.

Pisali su internet portali, oni hrabriji, delili su na fb i internetu hrabriji ljudi, javili su mi se i poznati borci za slobodu i istinu, oglasio se i radio S i poznata voditeljka Gorica Nešović koja je prenela tekst na radiju u potpunosti. Videla je i čula cela zemlja.

Sve ovo zaslužio je ovaj dostojanstveni Čovek. Ja sam ovo samo verno oslikao, onako kako sam video i doživeo.Onako kako se zaista i desilo. Jedino što je mlađi nego što mi se tog trenutka učinilo, u radničkom odelu i sa kacigom. I njima se valjda učinio kao zgodna prilika. Radnik- pa sjajna prilika.

Svestan sam bio a i sada sam da ću imati problema je je ovo mali grad velikih sujeta. Ali naprosto knedla iz grla se raspukla kada sam ovo video. Možda je i trebala. Nisam mogao da je progutam jer je bila prevelika. Nisam izdržao.

Policijski službenik na motociklu je sa upaljenom rotacijom sustigao čoveka na majušnom Tomos automatiku kod velikog mosta u Pirotu a onda ga pod pratnjom vratio do hotela da ga zapiše. Zar je moralo tako? Zar su blinkeri neophodni da se juri mali Tomos??? Nisam se suzdržao i prećutao.

A zluradi komentari ljudi sakrivenih iza lažnih profila koji bi da me preventivno provuku kroz blato, pa bilo ih je. Neki i sa lažnim profilima. Njima poručujem da je moja duznost po pozivu da vaspitavam i učim decu da ne bi postali kao oni. Oni su izabrali kako će zaradjivati i od čega će živeti. Ja se svog posla ne stidim, a oni neka odluče da li će se svog "posla" stideti ili ne. Neki su morali da me napadnu da bi bili viđeni da su napali u nadi da će dobiti kosku za to. Neki nisu smeli da kažu ništa zbog straha za radno mesto ili ambicije u budućnosti. Sve ja to razumem. Napadaju i kriju se slabi.

Ja sam pisao sa svog profila, gde stoji moja slika ime i prezime. To je kao i potpis.

Zadovoljstvo je biti kažnjen po zakonu po kome nisu kažnjeni oni koji su trebali da budu. Nisam u ovom mulju kojem nas stalno zasipaju prihvatio iste vrednosti kao i oni. Nije ni Dragan. Ali dobro.

Sada smo zato i prijatelji. Ja i Dragan.

I da. Sada više nisam siguran nego ubeđen. Ima nade.

Za kaznu sam zaradio vozeći autobus za vreme letnjeg raspusta. To nije sramota. I čovek nije prihvatio da ja platim u celosti već pola-pola. Samo još da sud utvrdi visinu.

Platiće se. Nije do para. Do čoveka je.

Neka za njega čuje svet.

Mi kao narod možemo da izdržimo siromaštvo i bedu i golgotu i tifus ali ne možemo nepravdu a naročito nad nemoćnim.