Užasna dilema!

Ako napišem, možda ću da unesem i dodatni nemir među igrače, trenere, među ljubitelje fudbala.

Ako prećutim, neću biti pošten prema imenu, tradiciji koja se zove Fudbalski klub Radnički.

Zašto ovo radim? Zašto beležim, snimam, trčim za životom ovog grada? Zašto me ima tamo gde je istorija? Ne smem da dozvolim da se najpre ne zna, a potom da se zaboravi.

Evo svedoka! Naš Portal Pirot Plus online.

Da suzim vreme.

Samo ova polusezona! Koliko sam puta skrenuo pažnju da Radnički može, pored ostalog, da bude Radnički ako ima i direktora Kluba?

Čoveka koji se razume u rad Kluba, u fudbal, koga javnost zna. Direktora koji prvi izlazi iz autobusa na gostovanjima, koga svi znaju. Onaj što se rukuje u ime kluba.

Predsednik je titula. Da sasluša direktora i trenera, da vidi stanje u budžetu. Da kao blizak sa onim što ga je postavio uspe da ga pokrene, da postave cilj.

Od svega - ništa.

Prelazni rok!

Neću da ponavljam, otišlo je sedam fudbalera.

Moca i Toti su igrali dve uloge - Direktora i trenera. Na jedvite jade dobijali su "zeleno" za igrače.

Juče sam pisao o tome po stoti put.

Pisao sam i o deci koja kao da su spakovana u opremu prvog tima i dovedena u svlačionicu.

Eno ga teren, eno ih lopte, idite - budite prvotimci.

Direktor i šef pre prvenstva prave tim.

Koliko golmana, štopera, bekova. Vezna linija, bekovi, špic...

Dugo prvenstvo. Povrede, žuti, crveni, slaba forma. 

Mnogo dece.

Teške utakmice, tereni, atmosfera...

Šta će majke i očevi da kažu? A škola, a razredni...?

I dogodilo se Malošiste. I pre toga Rembas, Jagodina...

Ništa nije slučajno.

A Liga, čudnije skoro nije bilo.

Sa dobrim rosterom bila bi "šetnja".

Nema KZN na kojem uznemiren nisam zvao "upomoć".

Spasavajte Radnički!

Sačuvajte zdravlje Momčiloviću, brinite o ovoj deci.

Drugi "novinar" je "čačkao nos" i postavljao pitanja za peti osnovne.

I ukinuše KZN.

------------------------------

 Nedelja, 11.oktobar.

Kao da sam predosećao. Okrenuo sam se, na drugu stranu, i prespavao prvo poluvreme.

Kada sam otvorio FSS LIVE, užas 3:0!

 Sve što sam pisao strpalo se u tih 45 minuta.

Štoperi Mata i Lule. Dva možda najbolja vezna u Ligi.

A ko je vodio igru, deca od 17 godina - Janko Ćirić i Stefan Nakov.

Ko je, bre, predsedniče Radnicki?

Tvoja i Njegova igračka!

------------------------------

Intervju posle utakmice!

Mučno i Moci i meni.

   ...Moja poslednja utakmica na klupi Radnickog, reče u grču!

Samo što mu suze nisu krenule.

------------------------

12.oktobar!

Nisam želeo da ga zovem. Da ne "sedam" i ja "na njegovu muku". 

Ništa ne znam! Dao je, javno, makar za naš Portal ostavku! Ili najavio?!

-------------------------------

 Nije trenutak, coach.

Ne ti. Ne Toti i Džuna, Miloš fizio i ekonom.

Vi ste taj Radnički koji jedva živi i boluje.

Sačekaj Ivice Momčiloviću! Broj u sebi, do deset, sto, čekaj!

Neka se jave njih dvojica. 

Predsednik i njegov tutor. Ako imaju ono!

Neka oni donesu neku ODLUKU. Bilo kakvu.

Predsednik zna koliko ne zna. A  On, ako je izabrao predsednika bez Uprave i dao tih jebenih 25 miliona, da li smatra da je sve uradio?!

Ne bre!

Vi ste Radnički poslali u Malošiste da ga tamo ponize. 

Stavili ste ga na tezgu za rasprodaju ugleda. Zaneli ste se u šatre, u krkanluk, razvozite ljude autobusima po Srbiji, dok Radnički  ponižen piše najtužnije stranice istorije.

Moco, druže, baš zbog svega što trpiš i ti i momci!  

Zbog svih muka koje mukujemo 

NE IDI!

Nije vreme! Naprotiv istina je sa tobom, Totijem, Dendom, Matom, Lukom, Hansom...

----------------------------

Vreme je za njih, da se dozovu istini pred kojom ili žmure ili je nisu razumeli, ili ih baš boli...

Ne idi, jer Radnički nije njihov.

Pripada generacijama, pripada svima kojima smo se divili, punili tribine.

Radovali se i plakali!

Njima druže!

Ovima nikako!