Da li me to sećanja obavezuju na ekspresni voz Panonija ekspres koji nas je, kao decu sa roditeljima, vozio do Beograda, gde bi nas otac i majka vodili tri dana u glavni grad. Paun je gledao da se "padne" neka Zvezdina utakmica, kako bi utisak bio potpun.  

Sećam se da bismo počeli da se spremamo već posle Čiflika, a kada bude ono "most-tunel-most", već smo bili u hodniku, čekajući da vidimo prva svetla rođenog grada.

Možda me istorija pruge koja je spajala Evropu sa Bliskim istokom i onaj film Orijent ekspres, takođe tera na duboko poštovanje.

I naravno, sama rekonstrukcija koja bi, za neku godinu, trebalo ponovo da omogući da nam vozovi odlaze i dolaze sa Železničke stanice Pirot.

Sve ovo, ali i sve moje što sam uradio od 25. decembra kada se dogodila tragedija i svi kasniji dani, ostavili su dubok trag u meni i vezali me za ovu prugu.

Danas je utorak, 26. mart. Kakva ironija! 26. decembra oko 9 časova pronašao sam mrtvo telo Tarika Pehlivana, turskog vozača koji je izgubio život na stotinak metara od nesreće, a ispod nadvožnjaka sa koga je najverovatnije pao. U mraku, u strahu, u magli u kojoj se svetlost nije videla.

Od dana tragedije prošlo je 488 dana.

Od početka rekonstrukcije, 11. novembra 2023. godine, prošlo je do danas 136 dana.

Od tog prvog dana kada sam bio tamo, imajući u vidu sve gore rečeno, bio sam često na pruzi. Po kiši, blatu, hladnoći, suncu, baš onako kako su i radnici radili.

Konačno, rekao predsednik Srbije, rekonstrukcija pruge Niš – Dimitrovgrad počinje za sedam dana. Da li je odbrojavanje počelo?

Istorija! Danas, 11. novembra, posle više decenija, konačno započela rekonstrukcija pruge od Sićeva do Dimitrovgrada

U toku rekonstrukcija pruge Staničenje – Pirot, završena 3 km. Sećanje na januar prošle godine!

Nova, rekonstruisana pruga, pred pirotskom "kapijom"!

Posle 123 dana, pruga pred vratima Železničke stanice Pirot. Upravo "prolazi" kroz naselje Radin Do

Pre neki dan objavio sam da će pruga stići u grad, u ponedeljak, 25. marta. Smatrao sam da će im biti potrebne pripreme, tako da sam otišao danas. Bilo je 11 sati.

Dok sam i ja radio na gradilištu, skrenula su mi pažnju dva detalja.

Rekoh, pratio sam tok radova od prvog dana. Po različitim vremenskim uslovima. Danas, kada su radnici Trejsija i Han puta ušli u Pirot i krenuli, kako je i najavljeno od Železničkog mosta, "dopao" mi se posebno jedan detalj.

Nikada toliko "civila" - dama i gospode. Nije ih bilo od onog dana kada je sve počelo kod Staničenja, do danas. Nije im se gazilo blato, izbegavali su sneg i kišu. Danas, ovde na suvom, u civilizaciji, bilo ih je skoro isto koliko i radnika.

Toliko za danas. Pruga nastavlja svoj put prema Sukovu. Nastojaću da prikupim još neke detalje koji mogu da budu značajni za ovaj naš kraj, a tiču se upravo toga, izgradnje pruge i stvaranja boljih uslova za život, pre svega generacija koje dolaze.

Uostalom, očekuje se za godinu, dve, tri i elektrifikacija!