Pirot je pre 148 godina oslobođen od Turaka. Povodom Dana grada održane su brojne svečanosti. Položeni su cveće i venci na istorijskim spomenicima i održana Svečana sednica Gradske skupštine na kojoj su dodeljena priznanja zaslužnim pojedincima i OŠ "Sveti Sava".

Na svečanosti povodom Dana grada uručena priznanja zaslužnim građanima. Vladan Vasić: Brzo je prošla još jedna teška, naporna, ali i godina uspeha!

Danas vas vraćamo u prošlost: Kako je naš grad oslobođen? Tekst je preuzet sa Vikipedije.

Turska komanda je u Pirotu je 18. decembra 1877. godine uputila oko 2.000 nizama sa 4 topa na položaj Budin Del kako bi se preko Osmakove ponovo zauzela Babina glava. Knjaževčani su ih čekali pa su se ubrzo Turci dali u beg. Zauzimanjem Babine glave, otvorio se put prema Pirotu i Beloj Palanci za oslobodioce.

Izviđanjem se došlo do podataka da su Turci kod Pirota mnogo jače utvrdili svoje položaje nego u Beloj Palanci. Iz tog razloga je general Jovan Belimarković izdao naređenje Horvatoviću da je odabrao kao prvu tačku za napad Belu Palanku, varošicu koja je bila čuvena po krvavim borbama koje su oko nje vođene u prošlom ratu[16]. Za vojne operacije je bilo značajno zauzimanje mesta Sveti Nikola na putu Knjaževac - Stara planina - Zagorje, nazvano po crkvi Sveti Nikola u neposrednoj blizini. Turci su na ovom mestu podigli tri jaka vojna utvrđenja. 19. decembra su vremenski uslovi bili loši, ali je srpska vojska pod komandom Franića uspela da pobedi uz velike gubitke na turskoj strani. Zauzeće ovog prevoja je bilo od velikog značaja zato što se njime prekinula komunikacija turske vojske u Zagorju, u zapadnoj Bugarskoj sa Ponišavljem i Pirotom a i olakšalo se samo oslobođenje Pirota i to samo dve nedelje od objavljivanja rata Turcima.

Srpske trupe su ušle u Belu Palanku posle velikih borbi 24. decembra, gde su stanovnici Palanke ljubili i grlili vojnike

Napad na Pirot

Posle oslobođenja Bele Palanke, Vrhovna ruska komanda je tražila dalja nastupanja prema Sofiji. U želji da se što pre dođe do veze sa ruskom vojskom posle pada Plevne, srpska vojska je forsirala napad na Pirot. Pukovnik Ljubomir Ivanović je 23. decembra izvršio raspored svih trupa za nastupanje prema Pirotu kako bi se 24. decembra povela borba. Prema Pirotu su bile raspoređene trupe: Kragujevačka brigada I klase jačine pet bataljona, Rudnička brigada I klase jačine četiri bataljona, tri teške baterije (3. i 6. timočka i 6. šumadijska), jedna brdska baterija (Rudnička), dva eksadrona konjice[19]. Na desnoj obali Nišave bili su utvrđeni turski položaji oko sela Nišor i Sopot a na levoj obali položaji pred gradom na oštrom brdu Budin Del sa nadmorskom visinom od 551 m. koje je izbačeno prema selu Staničenje i u priličnoj meri nad neposrednom okolinom. Preko puta Budin Del spaja se put do Temske sa glavnim putem Pirot - Bela Palanka - Niš. Turci su imali utvrđenja na liniji Budin Del - Staničenje - Kardašnica - Veliki i Mali Suvodol - Blato. Prema Pirotu se sužava planina Belava a njena krajnja tačka koja dominira Pirotom je Sarlah. Na Sarlahu su Turci imali jake utvrde za odbranu grada i to dva iskopana reduta i jedan blok brvnara. Imali su 16 bataljona vojske od kojih je 6 bilo istureno na strme visove Budin Dela i Nišora.

Koncentracija srpske vojske za napad na Pirot je završena 25. decembra u sledećem rasporedu

- levokrilna kolona - 4 batanjona kragujevačke brigade, jedan eksadron konjice, brdska baterija i šesta teška baterija pod komandom pukovnika Svetozara Hadžića - zadatak da napadne tursko levo krilo

- sredinu udarne snage sačinjavali su: tri rudnička i prvi kragujevački batanjon i treća teška pirotska divizija pod komandom majora Radomira Putnika sa zadatkom da napadnu tursku vojsku na Nišoru

- desnokrilna kolona - 2 bataljona beogradske divizije pod komandom potpukovnika Jovana Popovića, dobila je zadatak da dejstvuje na levi turski blok

- u pozadini na Ravlju, ostavljena je dvanaesta timočka baterija sa zadatkom da dejstvuje na levi turski blok

- na krajnjem desnom krilu, Kumanovskom visu - prva baterija i kragujevačke brigade s jednom teškom baterijom II šumadijskog puka i njegove artiljerije na Budinom Delu

- u selu Temska u rezervi je ostavljen bataljon beogradske divizije

Napad na tursku vojsku ispred Pirota je započeo 24. decembra u podnena levom krilu. Napadu je prethodila jaka artiljerijska priprema sa mesta Igrište i sa visova iznad sela Sopot. Videvši zbunjenost Turaka posle snažne artiljerijske vatre duž turskih šančeva, data je naredba srpskoj vojsci za juriš. U pola tri popodne, kapetan Milutin Karanović je prešao bataljonom potok i išao prema Nišoru u levi turski blok[20]. U jeku najžešće borbe, kada su Turci već bili spremni na predaju, stigla im je pomoć iz Pirota u jačini sedam bataljona nizama. Njihovo levo krilo je znatno ojačalo a napredovanje beogradske divizije je zaustavljeno. Razvila se žestoka borba u kojoj je poginuo Milutin Karanović. Tog dana bitka nije bila rešena. Obe vojske su držale svoje položaje. Na osnovu borbene zapovesti komandanata, šumadijska divizija je postavljena kod sela Kumanovo kao opšta rezerva centralnom frontu prema Pirotu i ojačane su sa dva bataljona pešadije, dve teške baterije i jednim i po eksadronom konjice.

Zapovest generala Belimarkovića za 27. decembar je bila da se izvrši koncentrisani napad na desnoj i levoj obali Nišave te da se što pre oslobodi Pirot. Borba je počela na desnom krilu Timočkog korpusa 27. decembra u pola osam ujutru a potom se razvila na čitavom frontu. Trubači su zasvirali juriš na celoj teritoriji i trupe desne kolone krenule su u napad ali su se Turci brzo pribrali i odbili ovaj napad. Te večeri je počeo i sneg da pada pa nastupanja nisu bila moguća. Na krajnjem krilu šumadijskog korpusa, odred od 300 boraca sa Stepom Stepanovićem na čelu, je obišao desno krilo nišorskog položaja i poseo mesto Mali vrh odakle je bočnom vatrom tukao Nišor i put koji vezuje ovaj položaj sa Pirotom. Iako je tada centar bio probijen, Turci nisu odstupali sa Nišora i Budinog dela. Sutradan se nastavilo sa borbom te je timočki korpus dobio zadatak da južnom padinom Belave produži nastupanje prema Pirotu a da šumadijski korpus ojača desno krilo nastupajući prema Budinom delu kako bi iznenadili Turke. Turci su međutim, u noći između 27. i 28. decembra napustili sva utvrđenja a u svanuće i Pirot, pošto su prehodno zapalili skladište ubojnog materijala. Snažna eksplozija je označila kraj osmanske vladavine u Pirotu.

Radomir Putnik je pisao o ovom događaju: Šesnaestog pred zoru Turci napustiše svu liniju prema našoj vojsci. Trupe sa centra, koje su u to vreme otpočele demonstraciju protiv Nišora, nađoše tursku poziciju praznu i na njoj dosta oružja, municije, šatora i ostalih potreba. Toga dana prepodne sve trupe šumadijskog i timočkog kora uđoše u Pirot praćene blagoslovom Pirotlija.