Lepo je to!  Stigle vesti sa Novosadskog sajma. Pirotska peglana kobasica Dalibora Tošića, ponovo šampion kvaliteta.

Dalibor, kao i još dvojica trojica naših, vratili se s medaljama u svoj grad.

Daliboru Tošiću, nedostaje je još jedna titula, da bude apsolutni kada je kvalitet u pitanju.

Kada smo dogovorili razgovor, pozvao sam ga da dodje u studio. Doneo je medalje, diplome… Kako neko od novionara u Redakciji reče, to više i nije vest. Boem, Degustacioni centar, Dalibor Tošić, pirotska peglana već su nadaleko poznati.

Jedna od prvih tema, bila je  da pokažemo Dalibora s medaljama. Uradili smo!

 Sve ostalo, bilio je nešto drugo!

Interesovalo me, šta je "iza medalja"!

Kakva je to "muka",  koliko treba investirati, gledati u vreme koje dolazi, pronaći sirovine, tržište. Dalibor ima "etiketu", on je šampion. Moj sud!  Ako šampion ima muke da razvija biznis, šta li je sa ostalima?

Najpre, morao sam od toga, Sajam peglane, postaje tradicija. Dolaze ljudi sa svih strana, deset hiljada njih, velika "gungula", što bi rekao narod.  I kada se sve završi, gosti se vrate u svoje države, gradove, kada se pogase svetla… Šta Dalibore, onda!?

Dalibor Tošić, odlučio se da "živi od peglane", jeste  ima restoran Boem, to je nekako usput. Za peglanu, da bi bila biznis, da bi je bilo od januara do decembra, treba uložiti u opremu, u sirovine, tražiti tržište. Dalibor neće tu da stane, investira u Degustacioni centar. Ide polako, treba dosta para.

Nedavno sam bio u pogonu!  Video sam da Degustacioni centar polako poprima  željeni izgled. Potrebno je pomerati posao napred, očekivati razumevanje države, grada… Ima toga, ali …

O tome, u ponedeljak!