Boldirani kurziv

Najava studenata sa Zbora u Novom Sadu, održanog 17. januara, da će u narednom periodu u fokus staviti lustraciju i ispitivanje porekla imovine, otvorila je temu koja se ne tiče samo republičkog nivoa, već i lokalnih sredina širom Srbije.

DANAS - Studenti simbolično sa Trga slobode krenuli u kampanju: Prvo pitanje režimu – „Odakle, zemljaci?“

Jedna od lokalnih sredina je, naravno, i Pirot. Živimo u sredini u kojoj se vlast godinama predstavlja kao stabilna i uspešna. Uprkos tome, građani sve češće postavljaju pitanje da li stabilnost koja traje predugo prerasta u zatvoren sistem moći, u kome se odgovornost gubi, a privilegije podrazumevaju.

Pitanja koja ostaju bez odgovora. Pitanja koja više niko nema pravo da ignoriše, ali i pitanja koja se ne čuju na sednicama Gradske skupštine, ne postavljaju u pirotskim medijima!

Lustracija ne znači osvetu niti politički revanšizam. Ona podrazumeva utvrđivanje odgovornosti za postupke onih koji su godinama donosili odluke, upravljali javnim resursima i oblikovali ambijent u kome su jedni mogli sve, a drugi nisu smeli ni da pitaju.

Posebno osetljivo pitanje koje se postavlja odavno jeste poreklo imovine. Postavlja se, ali se u isto vreme i glasno ćuti o tome!

Treba, ipak reći i ovo!

Ako lustracija i ispitivanja porekla imovine, kako predlažu i traže studenti, ikada zaista otvore, oni se neće odnositi samo na nosioce lokalne vlasti, već i šire, od javnih institucija, preko privilegovanih privrednika, lekara, profesora, direktora različitih institucija do medija, koji su godinama služili kao štit vlasti, a ne kao kontrolor moći.

U Pirotu se već dugo neguje mit o "stabilnosti“. Ali, stabilnost bez kontrole lako postaje trajna vlast. Ključno pitanje nije da li će se o ovome govoriti, već ko ima razlog da strepi ako se vrata jednom zaista otvore:

Ko je donosio odluke bez posledica?

Ko je raspolagao javnim novcem kao privatnim?

Ko je ćutao dok su drugi zloupotrebljavali moć?

Ko je u medijima glumio novinarstvo, a zapravo služio kao zaštitni zid vlasti?

Lustracija nije lov na veštice. Ispitivanje porekla imovine nije napad na uspeh. To su osnovni mehanizmi svake uređene države.

Studenti su otvorili vrata. Građani imaju pravo da kroz njih uđu.

A lokalne sredine, poput Pirota, da se nadamo da više nemaju luksuz da se prave da se to njih ne tiče.

Jer ćutanje je godinama bila najskuplja vrednost!

Zato lustracija, ako ikada postane stvarni proces, neće biti politička tema, već moralni test svih nas. Potencijalnih za lustriraciju i onih koji su trpeli i nažalost ćutali!

Ovo je test da li smo spremni da pogledamo istini u oči i priznamo da su neki u takvom sistemu opstajali ne zbog znanja i rezultata, već zbog poslušnosti, ćutanja i međusobne zaštite.

Najava studenata zato ima težinu upozorenja: Vreme u kome se "niko ne pita" i "ništa ne dira" se bliži kraju!