Brat na brata, porodica protiv porodice, čovek protiv čoveka...

Gledam ovih dana seriju "Veličanstveni vek: Kosem" i ne mogu da se otmem jednom jezivom utisku.

Nekada davno, u carstvu u kojem je presto vredeo više od života, brat je mogao da postane pretnja rođenom bratu.

Osman drugi je 1621. naredio pogubljenje svog rođenog brata Mehmeda. Istorija je zabeležila događaj. Istoričari ga proučavaju kroz tadašnji poredak, borbu za presto i osmansku tradiciju koja je dinastičke protivnike mogla da tretira kao smrtnu opasnost.

Taj događaj sada je manje bitan. Zanima me šta se događa sa ljudima kada borba za vlast uđe među njih?

Jer carstvo više nije potrebno. I zbog toga nosim u sebi strepnju i dubok strah, dilemu: da li je dovoljan naš grad, porodica, kuća, zgrada, komšiluk?

Pre neki dan u Pirotu gledao sam prizor koji me je upravo zato zaboleo. Na jednom gradskom trgu okupili su se studenti i pozvali narod! Samo dvesta metara dalje drugo političko okupljanje.

Ne, daleko bilo, nisu to bili Istanbul i Topkapi. Nije bio ni sultanov dvor, nije bilo ni janjičara.

Bio je Pirot. Moj, naš, vaš!

Grad u kojem se ljudi poznaju, u kojem se zna ko je čiji komšija, prijatelj, rođak.

I... šta se dogodilo? Da li je to počelo da raste nešto mnogo opasnije od običnog političkog neslaganja?

Podela. Da li se to i kako podelismo?

Pirot Plus onlain je 27. septembra izvestio o studentskom skupu "Pirot piše pobedu" na Crvenom trgu i naveo da je skup protekao bez incidenata.

Kandidati Studentske liste predstavili se građanima na Trgu: "Zastupamo dobre vrednosti, Studentski pokret nova snaga"

Na Trgu oslobodilaca Pirota govorili kandidati na Studentskoj listi: Studenti organizovali skup "Pirot piše pobedu"

Upravo tu smo zastali. Nismo nepozvani (sigurno ni nećemo) nikada nigde išli i nismo zavirili, ha, da li je moguće - u "tuđe"!

Šta se te večeri dogodilo? Da li to ljudi ne smeju da se razlikuju?

Naprotiv, različito mišljenje je normalno.

Problem nastaje onda kada čovek zbog različitog mišljenja prestane da vidi čoveka.

Kada komšija više nije komšija. Kada brat više nije brat, prijatelj postane neprijatelj samo zato što drugačije misli. Kada porodica počne da se deli po po tome "ti si njegov, nisi naš"!

Tada više nije najvažnije ko je u pravu. Tada je najvažnije šta ćemo ostaviti iza sebe.

Osman je mislio da će ubistvom Mehmeda sačuvati presto. Nije! A, nije sačuvao ni mir.

Istorija pamti Mehmeda kao žrtvu dinastičke borbe, a Osmana kao čoveka koji je naredio bratovo pogubljenje. Samo godinu i nešto kasnije, Osman II je i sam završio nasilno, ubijen nakon pobune janjičara 1622.

Presto nije bio večan. Ni vlast nije bila večna. Jedino je Život bio i ostao stvaran.

Zato "Osman i Mehmed“ mogu da se prenesu i na savremeno doba, kao važna lekcija.

Istorija se neće ponoviti doslovno, naravno. Samo strepim da se način može ponoviti u ljudima. Da se vrati onda kada politika postane važnija od porodice, važnija od komšije.

Strepim da pobeda ne postane važnija od čoveka, da ne započne tragedija.

Isuviše sam života natovario na sebe da pred ove izbore ne postavim možda najvažnije pitanje: hoćemo li posle svega ostati ljudi jedni drugima?

Znamo to, znaju to i oni koji viču, prete da će izbori proći. Stranke će ostati ili otići. Vlast će se menjati. Plakati će biti skinuti, trgovi će ponovo biti obični trgovi...

"Osman i Mehmed" je jedna istorijska tragedija i tužna opomena za svako vreme u kojem braća postaju neprijatelji.

Zatvorite šatre, prestanite da prebrojavate ljude, da im dolazite na kućne pragove, pretite da ćete ih oterati s posla, ostaviti bez hleba! Pustite ih da misle, da dodirnu slobodu i odluče.

Samo tako ćemo sačuvati mir, spokoj, detinjstva, otvoriti puteve mladima da vole, uče, da stvaraju otadžbinu po njihovoj nadi!

Samo tako nećemo dozvoliti da nam politička borba pojede ljudskost, a mi ostanemo poklonici istine i pravde!

Samo je to život kojem stremimo.

* Autor teksta: Nenad Paunović

* Naslovnu fotografiju generisao Google Gemini