Pokrenuli smo ovu rubriku želeći da vas podsteknemo da saopštite svoje stavove o aktuelnim temama. Podrazumevali smo da obrada tih tema ima ne samo kritički stav, već i da na takav način pokušate da saopštavate i vaše predloge, ideje.

Ubeđeni smo da veliki broj vas, posebno društveno aktivnih, odgovornih, na ovakav način može da da svoj prilog bržem razvoju pre svega našeg kraja.

Ova rubrika podrazumeva i vaše naučne, istraživačke, ponavljam i kritičke sadržaje.

Drago nam je da je naš sugrađanin, afirmisani prof. dr Petar Anđelković u nekoliko nastavaka saopštio svoje stavove o aktuelnim detaljima karakterističnim za našu zemlju i naš grad.

"Poštovana Redakcijo Portala Pirot Plus online,

Poštovani građani Pirota. Imajući na umu da je odgovornost ključna obaveza koja stoji pred svakim građaninom naše otadžbine Srbije, a koja podrazumeva našu obavezu da damo svoj doprinos za njen razvoj, kao intelektualac osećam obavezu da iznesem svoj stav o putu i načinu razvoja Srbije i posebno Pirota. Namera nije nikava politička ideloška kritika bilo koga, već jedno viđenje „kuda i kako“.

U nekoliko nastavaka na Portalu Pirot Plus online izneću svoje tumačenje i viđenje, najpre potrebe i značaja izrade nacionalne strategije, a potom osvrt na razvoj Pirota. Svakako, osnovna namera je da se o ovoj temi od presudnog značaja za razvoj otvori rasprava i da dođemo zajedno do pravog rešenja.

Prof. dr Petar Anđelković

Prilog broj 2 - U se i u svoje kljuse!

Prva polazna osnova u izradi nacionalne strategije jeste, a to je davno naš narod znao, „U se i u svoje kljuse“. Imitiranje i kopiranje tuđih ideja i sistema nikome dobro donelo nije. Jasno je da narodi ukoliko žele zaista da se staraju o sopstvenoj sudbini nastoje da definišu sopstvenu strategiju svog razvoja koja će im omogućiti da u meri koliko je to realno moguće budu subjekti, a ne puki objekti istorijskih zbivanja. Dakle, pred Srbijom je izbor između dve mogućnosti: biti kolonija (objekt) ili odlučivati o soptvenoj sudbini, postavljajući se kao aktivni subjekt.

U izradi nacionalne strategije takođe treba uvažiti pozitivne primere drugih naroda i država, naravno i imati u vidu negativna iskustva drugih i izbegavati ih. Dobri primeri drugih: Japan, Zapadna Nemačka, Republika Koreja, Tajvan, Singapur, Ruska federacija, Čile, Brazil, Argentina, Kipar, Island, itd. Ove države bile su u još većoj ili sličnoj ekonomskoj depresiji kojoj se sada nalazi Srbija, ali su uspele da se iz nje izvuku, neke od njih, ostvarile su impresivne privredne performanse prava „privredna čuda“, a sve su, bez izuzetka, to postigle zahvaljujući kreiranju, prihvatanju i doslednom realizovanju originalnog modela društvenog privrednog sistema, koji je većim delom bio suprotan neoliberalizmu, bolje reći imperijalističkom „divljem“ kapitalizmu čija dosledna primena dovodi do stvaranja savremene kolonije. Imajući sve to vidu, pored svih navedenih, niza drugih ograničenja, još uvek verujem da bi Srbija, uz kvalitetnu diplomatsku aktivnost, ipak mogla steći mogućnost da se oslobodi diktata Zapada, međunarodnih finansijskih institucija i da kreira originalan, adekvatan društveni privredni sistem, pri čemu bi maksimalno koristila rešenja svih zemalja koje nisu prihvatile ili su napustile ideologiju neoliberalizma i koje su ostvarile solidne, ponekad vrlo vredne privredne performanse. Dakle, ovi primeri, a posebno primer Kine, jasno pokazuju, još jednom ponavljamo, ono što je naš narod davno znao „u se i u svoje kljuse“.

Izrada nacionalne strategije takođe mora uvažiti pozitivna i negativna ograničenja razvoja koja postoje u srpskom društvu. Neosporno je da Srbija raspolaže sa velikim obradivim površinama za proizvodnju zdrave i kvalitetne hrane, sa značajnim rudnim potencijalima, sa velikim količinama kvalitetne pijaće vode, kao i značajnim potencijalia za razvoj banjskog i seoskog turizma. Naravno, veliki problem je što su najvećim delom, od idustrijske proizvodnje, do vodnih i rudnih potencijala, ovi resursi Srbije u rukama stranaca. Takođe, značajni prirodni proizvodni potencijali su neiskorišćeni. U porastu su neobrađene površine, broj praznih objekata za gajenje stoke, napuštene kuće itd. Godinama unazad poljoprivredna proizvodnja stagnira, čak opada, dominira ekstenzivna proizvodnja, pre svega, proizvodnja žitarica. Broj stoke opada već decenijama. narušena je međuzavisnost ratarske stočarske proizvodnje, bez koje nema uspešne napredne poljoprivredne proizvodnje. 

U izradi nacionalne strategije kao prioritet se nameće hitno dalje zaustavljanje beogradizacije Srbije. I u tom pravcu Narodna skupština bi trebalo da donese deklaraciju o zaustavljanje hiper izgradnje stanova u Beogradu, izmeštanje većine ministarstava iz Beograda, otvaranje instituta i istraživačkih centara u pograničnim opštinama i sl. Takođe, u nacionalnoj strategiji treba jasno definisati podsticaje za razvoj domaće idustrije i poljoprivrede sa jasno definisanim ciljevima, pravcima, prioritetima razvoja konkretnim merama za njihovo ostvarivanje. Posebno je važno definisati načine obezbeđivanja materijalne podrške pre svega, agrarnog budžeta, razvojnih fondova banaka jasno razrađenim merama agrarne ruralne politike konkretnim, profitabilnim razvojnim programima seoskim područjima i sl. Iznalaženje finansijskih sredstava, pre svega, iz sopstvenih izvora, odnosno opštinskih prihoda. Progresivno oporezivanje bogatijih slojeva, odnosno građana itd.

Sutra objavljujemo tekst pod nazivom PATRIOTIZAM I/ILI EU(ROPSTVO).