Da budem iskren, negde se, da li često, približe moj duhovni i svetovni život kada pokušavam da život sagledavam mnogo dublje, tražeći i u filozofiji utočište da neke pojave razumem.

Poštujem duhovni život onoliko koliko je neophodno da budem pravedan čovek i da  u nekim propovedima i zakletvama vidim i dubinu tih propoveda.

Ovaj svetovni, svakodnevni život, zavisi od  mene toliko ili samo toliko, koliko mi moći, želja, snaga, um dozvoljavaju, uvek strepeći da ću naići na nevolje.

Tada se pritajim, verujući da će mi zakletve i propovedi pomoći.

Ovo je uvod u događaje koji su me, priznajem, zatekli i gde sam uložio veliki trud da sebi objasnim sve ono što su mi pričali, pokazivali...

Shvatio sam da sam bio prisutni svedok jednog trena o kojem će vremena nastajanja moći da mnogo više govore.

Beli Anđeo! Bio sam jednom u manastiru Mileševa, zastao pored freske dok sam slušao priču domaćina.

Pre neko jutro, ponovo sam stajao ispred freske Belog Anđela. Ne u Mileševi, već zamislite, tu u našem kraju, u Crkvi SVETA PETKA u Staničenju.

Sve što sam razumeo i umeo da pitam profesora Mašinskog fakulteta u penziji, istraživača Dragana Mitića, pitao sam. Jovan Nikolić, predsednik Gradske organizacije penzionera, uneo je taj svetovni deo. Detalje, zašto, šta dalje.

Evo tih objava:

Kako je otkriven Beli Anđeo Ponišavlja? Uskoro freskokopija i monografija. Još jedan dokaz da je ovo Mali Jerusalim

EKSKLUZIVNO (2): Beli Anđeo iz Ponišavlja, bogata, nedovoljno istražena istorija našeg kraja!

Obećao sam pre neki dan da ću u ponedeljak u Jalbotinu. Tamo živi Časlav Colić, zanimljiv, neobičan, po svemu originalan čovek. Sav u svojoj skromnosti, skoro nesvestan šta to on čini za, pre svega, taj duhovni svet.

Časlav Colić je freskopisac i kopija Belog Anđela, našeg pirotskog, staničkog, kako vole meštani da kažu, ili Pomoravlja u njegovoj skromnoj kući u selu, upravo je ovih dana završena.

Bilo je oko 9 sati kada je Jovan ispričao još jednom sve ono što će biti vredno da se upamti.

Dok je vredna, baš govorljiva supruga Svetlana, rođena u Prizrenu (tamo su se upoznali kada je oslikao fresku Bogorodice Ljeviške) pripremala kafu i rakiju, Časlav i ja krenuli smo u razgovor za koji takođe smatram da će ga sačuvati istorija. Da budem jasniji, Časlav Colić i njegov Beli Anđeo Pirotski već su istorija.

Stigla je i rakijica.

"Da ne zapiramo", reče Jovan, podigosmo čašice domaće rakije iz porodičnog šljivara.

Žurili smo, svako na svoju stranu. Čekala me Redakcija i neke nove, važne teme  Ivana i Sonja, Zoki... Bilja zasluženo odmara. Jovan i ja krenuli smo u Pirot. Namera je, verujem, istorijska. U Jovanovim kolima put Pirota krenuo je, "poleteo" kako reče Časlav, naš Beli Anđeo.

 Pročitajte još jednom uvodni deo.

Nisam slučajno pisao o tom svetovnog i duhovnog u meni, u mojoj duši, karakteru.

Beli Anđeo Pirotski je simbol prošlosti ovog svesrpskog naroda. Istorija vremena u kojem je srpstvo sakupljalo snagu i postajalo značajna, poštovana država.

Časlav je učinio svoje. Beli Anđeo je danas "doleteo" u Pirot. Koliko znam, biće smešten na sigurno mesto, u odajama Kuće malog Riste.

Nešto zamišljam, sećate se kako je Trojeručica dočekivana po gradovima i šetala ulicama Srbije.

Zašto na početku Velikogospojinskih litija  kolonu svetih, ne bi predvodio naš beli Anđeo Pirotski, da nam osvetli put u neko lepše i radosnije vreme?!

Amin!