Juče sam otišao “na kanal”. U subotu kiša, dogadjaji u gradu, došao moj advokat  J.T. iz Beograda. Naše dete!  Srdjan Mitić nije mogao, ženi sina.

 Ostavio sam odlazak za nedelju.

.....................................................................

  Poslednji dan proleća. Toplo. Na keju , možda zbog vrućine, manje ljudi. Ribari, poslednja nada, nešto pokušavaju.  Neće. Riba, očigledno, danas ne radi.

 Jedan od njih mi objasni odakle ona pena koja grozno izgleda. Nije strašno, reče i “skinu mi teret sa ledja”!

 Bilo mi žao što nije bilo mog “prijatelja”, čuvara “dela HE Pirot”! Lik nema, ne znam više ko je.

   Dole tužno. Kao i uvek. I nikada se neće promeniti. Tu je izgubljen jedan mladi život, a da od sada, niko od zvaničnika ne reče ama baš ni reč.

 Ljudi, da, nismo smeli tako, morali smo da poštujemo režim.  Niko se ne oglasi da pita  rodjenu sestru i oca Gorana kako im je. Ni HE, ni grad, niko. Tajers učinio dobar korak, rodjena sestra je zapošljena. Ostalo tako!

    Nekada će neko istraživati, tražiti uzroke. Sada svi ćute!

Uskoro će i prva sednica Gradske skupštine posle onog pismenog protesta odbornika!!!

             To je! Iskreno, imam svoj cilj i svoje ubedjenje. Jeste da sam u nekim godinama kada je sa mnom sve moguće, ali dok mogu, stajaću uz pravdu i istinu i niko me nikada neće moći da uzme za sebe.

 Svestan sam potpuno šta radim!

 Muči me to, što se sve više ljudi okreće samo sebi! 

 Brzo se sve zaboravi!

 E ja neću!

Imam pravo na to!