Jeste košarka često "đavolja igra", ali poraz nije smeo da se dogodi! A zašto sve!?

14. novembar 2020. 22:57 Sport Pirot Plus Online

Košarkaška liga Srbije

8. kolo

Hala Kej

Pirot: KK Pirot - KK Radnički Kragujevac 75:76 (23:19, 20:12, 20:22, 12:23)

Semafor :

5.min. 13:5; 10.min. 23:19 ;  15.min. 30:27 ;  20.min. 43:31, 25.min.56:44 ; 30.min. 63:53 ; 35:min. 65:63 , KRAJ 75:76.

PIROT: Đonlić 10 (6/7slb) 6sk 6as 20ind, Mukanović, Flanigen, Filipović 18 (4/4slb) 4tr 2uk 17ind, Stefanović, D. Đorđević 2, Rašić, Pendić 2 , 4sk, Vraneš 11 (2/2slb) 1tr, Stojanović 2, Pantić 10 (2/2slb) 8sk 16ind, V. Đorđević 20 (0/2slb) 4tr 7sk 18ind;

Šut iz igre:         26/61 42%

Šut za 2 poena: 17/34 50%

Šut za 3 poena:  9/27 33%

Slobodna bacanja: 14/17 82%

Asistencije: 15

Skokovi: 35 (30def, 5of)

Ukradene lopte: 9

Izgubljene lopte: 15

RADNIČKI: Jovanović, Popović 11 1tr 15sk 25ind, Dumić 24 (4/6slb) 4tr 6sk 4as 2uk 24ind, Filipović, Nedeljković 8 2tr 5sk, Milosavljević 16 6sk 2uk, Dimovski, Glišović, Katić 14 (2/4slb) 7sk, Veljović 3, 1tr, Drobnjak, Đorđević;

Šut iz igre:               31/75 41%

Šut za 2 poena:       23/46 50%

Šut za 3 poena:        8/29 27%

Slobodna bacanja:  6/10 60%

Asistencije: 9

Skokovi: 49 (32def, 17of)

Ukradene lopte: 5

Izgubljene lopte: 13

 Sudije :Siniša Prpa, Miloš Hadžić,  Bogdan Mali

Delegat : Zoran Stančev ( Pirot )

Pirot je izgubio.

Da, kazaćete novinar, ne sme da navija. Ne sme da otvori osećanja, mora da sedi i trpi. Ne, neću nikada, ako vidim da nešto nije u redu.

Pirot je večeras  poražen.

Jeste košarka  često đavolja igra, ali  nismo smeli da dozvolimo. Dok je na klupi Kragujevčana "gorela vatra", dok su svi sa klupe živeli za svaki koš, za svaku loptu, skakali ili tugovali, na tribinama, ono malo nas, čak i neki koji su nešto bili ili jesu u košarci, sedeli su kao u drugom činu neke ljubavne drame. Kažu, bio neki iz Saveza, važno…  Trebalo je biti fin. Delegat Piroćanac.

Pred očima ono malo nas, svira se Pantiću peti penal kojeg nema. A Pantić i povremeno Skansi, stavili Raška Katića u zadnji džep!!

    A bio je 36. minut. Dakle, kad se kuvalo, kad je počelo da vri!

"Furi"  je u dva navrata bio pod košem, dvojica "na njemu". Nije bilo pištaljke. Tišina. Ono malo nas, dvojica trojica, ne trpimo nepravdu. Negodujemo!

I onda kada se klimalo, kada je došlo na 74:71, a  sekundara krenula u poslednji krug, onaj mali sudija se istrčao i na samo "sitno" sekundi pre kraja svirao Aleksandru Djordjeviću "preko pola"! Bravo, hiruški precizno. Milimetri, bre druže!

Dakle, šta mislim?

Mislim da smo predobri, a neki i lični u jednoj Ligi u kojoj se "krokodili tuku da ostanu živi". Ako mi, kao jagnjad, spremna za klanje, čekamo da sama potone  neka velika zverka, a ne pokažemo zube, mnogo smo se prevarili. Znate ono "jagnje za klanje"!!

        - Da li je dobro za košarku kada sudije utiču na meč!?

Da, pitao sam ih iza stola, dok sam čekao protokol.

   Pogledao me onaj najstariji! Da li su me razumeli ili ne, tek otišli su mirno u svlačionicu.

Za to vreme Kragujevčani, su skakali do plafona jer su iz "kanala izašli" i "zlatnim rukama" Čačanina Filipa Dumića pred nosom nam uzeli bodove.

    Džaba ona tužna lica Marka Spasića, ruke zarivene u kosu, Duleta Lilića, džabe muk u svlačionici. Za pobede, za igru u ovoj surovoj Ligi, gde biti naivan i fin često nije vrednost. Nasuprot.

Kragujevčanima svaka čast. Za šta!?

 Za veru,

 za borbu,

 za energiju,

 za snagu volje,

 za sportsku drskost,

za hrabrost,

 za jedinstvo,

  za Dumića naravno.

U ovakvoj utakmici (ako zaboravim sudije) oni su baš zbog toga pobednici. Ne samo zbog one "monodrame" Filipa Dumića na kraju, kada je trojkom i slobodnim bacanjima odlučio ishod, već i zbog toga što su imali "onu stvar" cele večeri.

 A evo kako je počela poslednja četvrtina.

  Da bi vam bilo još jasnije, ako niste gledali prenos, evo poslednjih pedesetak sekundi.

 Nisam imao snage da snimim one poslednje sekunde jer je sve to posle bila farsa.

Ono preko pola, potom trojka Dumića, zatim ona slobodna bacanja i navodna tehnička greška za Pirot, koja ništa nije značila, jer je na kraju  Filip Dumić zakucao našu nadu i odneo bodove  u "srce Šumadije"!

…………………………………………………………………………………………

… Uvek sam se pitao, zašto se razlikujem od drugih. Ne, nisam ni pomislio da sam bolji ili gori, ali se često razlikujem.

    Da li zbog toga što kao u onoj pesmi "mene sve rane moga roda bole" reagujem kada nešto ne ide, kada može bolje ili kada smo zaista baš dobri, u bilo čemu, a neko ne dozvoli da se to "bolji" završi našom, pirotskom pobedom!

  Dok svi vuku, svi vuku na svoju stranu!

  Nije to samo u sportu, nije samo  u košarci i fudbalu, često je to u mnogim drugim oblastima.

    Da li to ja svoje srce i dušu stavljam na usijano  železo, da li ruku guram u plamen da ne dozvolim da naše pirotsko gori i izgori, tek i večeras sam se osetio usamljenim.

  Bolelo me to, koliko i poraz od Kragujevčana!

  Da li je vreme da razmislim i prestanem?

  Bilo je dosta!

 Izvinite, ne ljutite se.

 Dosta!