Upravo dolazim iz Suda!

 Neću da brojim do deset. Ukoliko bih to uradio, trebalo bi da kompjuter bacim na trg, pogasim svetla, zatvorim vrata I odem negde u planinu, povedem Maksa, nadjem neku staru kućicu, naložim vatru i tu ostanem. 

 Obrazi mi bride, duša se ućutala, grlo suvo!

 Doživela je totalni poraz moja istina. Moje poimanje života, razuma, zanat... kako sam bio naivan, sve to smatrao sam da postoji.

 Shvatio sam, ha, da li konačno da živimo u paralelnom svetu. Sud, svedoke u uniformi, taj svet tamo zanima forma, ili istina koju oni pišu, odnosno kako je propisana.

 Na Sudu vas niko ne pita kako vam je, da li vam je taj Božićni ručak u Policiji promenio život, da li je to uniformno ponašanje upravo ta jedina moguća istina u kojoj žive.

  Pokušao sam da iz sebe izbacim svoju istinu, da kažem da sam se i sve to vreme, svih tih dana, ustvari i ja, koliko i oni, borio za istinu.

   Da sam ljudima slao sve ono što je bilo potrebno da znaju, da bi živeli. Da sam im pokazao ljude koji su smrti gledali u oči i koji su bežali od mraka kako bi našli zračak nade . 

 Pokušao sam da objavim, da pokažem kakva je to tragedija jednog čoveka, Onurovog oca sa kojim sam i dan danas na istoj liniji. 

 Pokušao sam da svakodnevno, na sve moguće načine, saznam po nešto što će Pirotu, Srbiji, ali i drugim zemljama biti značajno.

 U Pirotu se narode dogodila tragedija, izbegnuta je katastrofa. 

 Radio sam svoj posao , ugrozio sebe, jedva pobegao , dok mi je amonijak pekao grlo, ustajao i padao u trnje, dok nisam uspeo da se uspnem na put I udjem u kola mog drugara.

  Sve sam odživeo. I Hitnu tog dana, I nizak pritisak I saturaciju i nastavio.

  Na Božić sam, zbog svoje pripadnosti tom poslu koji me zatrovao, naneo bol mladiću, predivnom, skromnom mladiću Borisu, poveo ga da na našem Portalu imamo I mi kao mnogi drugi, taj snimak dronom.

 Na Božić sam ponovo prošao kraj onog papira I kamena na njemu gde sam obeležio i označio mesto gde je nestao jedan život.

 Na Božić sam , kako to surovi zakoni kažu, da je to tako normalno, sedeo četiri sata "priveden" bez lisica I odgovarao o životu, o  mojim osvajanjima još jednog dana ispunjenog informacijama o izbegnutoj katastrofi. Meni hajde, tom momku Borisu, preseo je Božić.

  Danas sam pokušao na Sudu da budem čovek kome je duša uznemirena, srce otišlo dodjavola, usne se osušile.

 Nisam uspeo. Istina uniformisana u njihove okvire, sudija, koji pravdu čita kako Zakon piše i... Kraj.

 Poraz. Samo moj. 

  Niko se nije pitao , jer pobogu to dokaze ne zanima , da li je prostor u kojem smo Boris I ja bili obeležen?

Nije !

  Da li je ona staza kojom sam sišao do mrtvog čoveka nečim obeležena da je zabranjeno da se prodje.

Nije ! 

 A  nije bilo obeleženo ni 26. decembra u rano jutro kada sam tu sišao I našao Tarika Pehlivana mrtvog.

 Nije ni na Božić, kada me uniformisani oterao I "odveo" do Borisa koji je dronom druge kategorije, teškog 380 grama , ugrozio živote ljudi . 

  Da li su proverili da li zaista , da se ne igramo "čuvara Zakona" taj Borisov dron na 100 metara iznad cisterni I ljudi, zaista može da nekoga ugrozi.

 Ne može ljudi !  Veštačite !  

  Da li sam ja "podstrekavao" Borisa na to, zamislite da ugrozimo te ljude, koje sam gledao kako se svaki dan muče, kako su svakodnevno ugroženi. Divio im se I brinuo ! 

 Da li sam, hajde, vi recite ! 

   Da li je to jedna od onih , bespilotnih letilica o kojima se priča da može da ugrozi.

 Nije ljudi ! 

.......................................................................................

 Potpisao sam na tri papira gde piše OKRIVLJENI, uzeo jaknu   i izašao  , dok je drugi uniformisani svedok ulazio.

 Moj advokat Srdjan Mitić, ostao je u prostoriji da I dalje brani PRAVDU!

   Istina je, razumeo sam to jutros potpuno relativna stvar.

  Sve zavis ko je sa kojih pozicija doživljava i brani !  

  U hodniku, pitao sam uniformisanog da li mirno spava I otišao. Nisam čuo naravno, verujem da je rekao "dubokim snom"!

  Završavam tekst. Zurim, dok mi slova igraju.

Pitanje od kojeg jesam do sada bežao, postaviću sebi sada i zanavek! Svestan da odgovora nemam!

 Zašto ti, nepopravljivi , tog dana na Božić, nisi sa Andrijom prošetao Kejom, svratio na piće i svečano s porodicom otišao kod prijatelja na ručak.

 Zašto one večeri, 25.decembra  u pet predveče, nisi, kao obično, tražio kačamak za večeru i ostavio da se neko drugi seti da "odleti" do Naplatne rampe i snimi haos.

 Zašto si baš ti otišao !!?

  S kojom to energijom, zašto je nisi sačuvao, ubedio druga da sutradan ujutru odete tamo gde su te večeri na stotine ljudi bežali boreći se za život ?

Zašto nisi još malo dremao, popio kafu I mirno otišao na posao. 

 Zašto breee!

 Šta te to teralo da objaviš 110 izveštaja sa mesta tragedije ...

 Zašto tebi I Borisu stižu pozivi, da branite nešto što se ne brani, što se smatra životnim, normalni. Ili ja tako mislim ili sam u stalnoj zabludi ! 

  Raditi za ljude, javiti im, olakšati život. Nema većeg izazova i veće sreće ! 

   Na ova pitanja neću odgovoriti. 

   I sada, dok još uvek vidim lica službenih ljudi u sudnici razrešavam dilemu, da li konačno!?

 Ti , nepopravljivi, nikada nećeš, kao oni, kada gori, ostati kod kuće, ispijati pivo  u redakciji, uživati u Božićnom ručku I čekati objave na Portalu, kako bi  javili da Tarik Pehlivan, Onurov otac , nije stigao kući, pronadjen je mrtav ispod Sopotske petlje. Da dobri čiča Backo iz naselja ispred Sopota, koji je od kuće do kuće, javljao ljudima da beže, nije izdržao, pronadjen je mrtav u svojim kolima na putu za Bolnicu. Ubio ih  amonijak, 25. decembra 2023. godine u sumornoj predvečeri !  

 Ti to nikada nećeš, zato trpi I nemoj da ćutiš!

 Moraš!