Boldirani kurziv

    Pre neki dan, na televiziji koju gledam, (pravim selekciju, ne gledam mnoge, lokalne naravno - ne,  kao što nemam želudac za neke novine, portale),  mediji su bili tema. Jedan poznati naš novinar odgovarao je na pitanje kako široka populacija gleda na medije.

    Rekao je čovek, zvučnog imena, da se ljudi menjaju, da se sve više klone politike i da prate samo ono što se tiče njih, porodice, njihove ulice, naselja  prate sniženja, ma, borba za opstanak, brate !!

      Njegov  komentar  sam razumeo, mada, moram da budem  iskren, od prvog dana  Radio Pirota , kada sam ušao u ovaj svet ( da li sam se pokajao) nastojao sam da pred sobom imam NJEGA !

     Njegovo veličanstvo slušalac kako sam govorio!

…………………………………………………………………

  Na brojnim seminarima, edukacijama, naši i strani novinari govorili su nam o njemu!

 Čiča Gliša !

On je zamišljena ličnost,  čovek srednjih godina, oženjen, ima dvoje dece. Supruga domaćica, jedno dete je osnovac, kćerka  na maturi u srednjoj školi. Otplaćuje kredit za frižider  i ogrevno drvo! Brine kako će je slati na fakultet, odličan je djak, hoće da upiše hemiju .Ovaj mladji voli sport, nema para da se  plate 2000 dinara  da tri puta po sat ipo ide na treninge. Talentovan, već osvaja medalje ! Supruga  odlučila  da od idućeg meseca ide da po kućama  čisti, ono - veliko spremanje.

  Čiča Gliša,

 Kada radite program, imajte Čiča Glišu pred sobom. Njemu se obraćajte, sa njim razgovarajte. Pitajte ga kako izlazi na kraj, kako je na poslu, da li su pripremili zimnicu,  mogu li na rate da kupe patike za malog…  

……………………………………………………………………

   Skoro svakodnevno naš Čiča Gliša nam se javlja. Živi u svakom selu, zove nas iz svih naselja u gradu, smeta mu što komšija baca smeće van kontejnera, kada će se asfaltirati put do njegovog sela, šta se desilo sa svinjskom kugom, da li da kupuje prasce, kada će urediti trotoar u njegovoj ulici…

     Ooo ,da, Čiča Gliša nam često šalje i fotografije, piše nam mejlove, naučio se, prati fejsbuk, pozdravlja nas, nekada i kudi, jer ima i toga, živi smo ljudi …

……………………………………………………………………

        Naš Portal, to moramo da ti  kažemo  - raste.  Javljaš se sa preko dve, tri, četiri hiljade “adresa “  Kako kad !  To nas hrabri i daje novu snagu  da možemo da te pogledamo u oči. Da ti poručimo  da radimo, postojimo, borimo se zbog  tebe, zbog boljeg života, čistih ulica, trgova, uredjenog Keja, kanala oko Gradića, puteva do najudaljenijih sela.

       Jeste, dragi prijatelju, da sve to  ne ide tako lako.  Srećemo  različite  ljude.  Neki, koji su se zavalili u fotelje, zaboravili  se, više te ne poznaju, gledaju samo svoje stanove lepo rasporedjene u glavnom i manje glavnim gradovima. Zapošljavaju samo  užu i malo širu rodbinu.  Ne haju za tvoju muku jer se kraj s krajem do kraja meseca  teško može da spoji.

     I ne samo to.  Vidiš  da se neke naše kolege zaboravile, kao da  te više ne prepoznaju.  A zašto bi , kada  imaju svoje ljude, ovi ljudi  za revanš, imaju njih, pišu  “lepe pesme” pevuše ih umilnim glasom, sve nastojeći da sačuvaju svoju  z… , ne bi li “kanula” još neka parica …

……………………………………………………………

    I na kraju, da  te obavestim, da ćemo za desetak dana, da budemo zajedno I na Radiju.  Imaćemo  program specijalno za tebe !  Ti ćeš nam se javljati, vrata će ti biti širom otvorena i sve što te muči, kaži brate, neka se čuje !

 Znam da neće biti lako, znam da nećemo baš sve  moći da ti kažemo, ali ćemo se boriti.

    Radićemo misleći na tebe,  što je ustvari  I naša zajednička sreća !

     Čiča Glišo, tvoji smo !