... A  zaista sam  mislio ovih dana, dok su ,,padale prolećne kiše,, da pitam Sretena Savova da li je skoro bio u Blatu. Otišlo mi, nakupilo se mnogo toga, ne mogu brateee da stignem!

Taman sam seo, bilo je oko 10,30h da radim "kameru" od juče, zvonilo je Samsung. Blato.

 Dolazim oko pola dvanest, obećao sam.

   Da, to mi je prvo palo na um. Sve je ovde isto. Voda u njivi, pun odvodni kanal, isti ljudi , ista muka. Kiša.

Deda Žika, najstariji u ovom delu sela u ,,opštinskim čizmama,, ponovo najglasniji. A doterao se, obrijao, skinuo šubaru.

Pitao sam šta dalje. Da li nešto mogu da poruče, pozovu, predlože.

I da zaokružim "temu" mada , sve je jasno  da više ništa nije jasno !

Nešto se čeka! Šta, pretpostavljam da će tako biti. Da će Vladan Vasić ili Sreten Savov  kazati da su inspektori bili ovde, da se rade ,,papiri,, čeka se ...

Dobro de, čeka se. Ali ...

...........................................................................

Krenuo sam. Deda Žika  je krenuo  da gazi vodu kako bi ušao u svoje dvorište.  Nastavio sam. Zaista lepo uradjen put.

..........................................................................

  Obećao sam da ću vam na kraju pokazati još nešto. (Ipak greška, ovde sam bio posle 20. marta, nema dva meseca). Od tada, do danas, ovo nikome nije smetalo! Alo, ljudi, nikome!

...........................................................................

   I na kraju, imam jedan predlog !

    Hajde da se malo promenimo. Vi u Blato, pored potopljenih njiva , livada, bašti gde je  trud uložen da tamo gledate kako  voda plavi i upropašćava sav trud.

 Kako biste onda reagovali.

  Ja znam kako, a vi!?