Boldirani kurziv!

Kada sam prvi put sreo jednog od najneobičnijih , ili najobičnijih ljudi, s obzirom da se radi o svetski priznatom umetniku, koji o sebi, radovima , govori neposrednim jezikom, da ga narod ,,razbere,, kako mi je rekao, bilo je to 21. jula 2015. godine.

Dok su kamionima iz Ponora doterivali ogromne grumene kamena, svetski vajar, koji je svoje radove izlagao u svim metropolama, započeo je svoju neobičnu priču. Zoran je rodjen u Beogradu, rodjake ima u selu Vlasi gde leti obično dolazi.

Drugi put smo se sreli dve godine kasnije, 27. jula ove godine. Jabučilo je polako dobijao formu , rodjenu u umetničkoj viziji Zorana Mojsilova.

Razgovor ponovo spontan, onakav , kako to umetnici razumeju stvarnost!

Juče, 22.avgusta tokom popodneva, promenio sam uobičajenu ,,stazu,, i došao u najlepši park. Kraj Jabučila sam ovih dana prolazio žurno, kolima, vraćajući se s posla. Juče sam ,,mu došao u posetu,, Zorana nije bilo. Bilo je već predveče! U to vreme, kažu Mojsilov ide na masažu, da se posle napornog rada, pripremi za sutra.

Jabučilo, onako, usamljen, skoro da je bio spreman da poleti. Dobio je krila, trup, noge, vrat, ostala je nedovršena glava.

Sa Zoranom Mojsilovom sam se sreo pre neko jutro u pekari, kupovali smo doručak! Dogovorili smo se da se vidimo danas. Zatekao sam ga na najvišoj ,,koti,, ! Jabučilo je polako dobijao glavu koja je ,,parala nebo,,!

Zoran Mojsilov sišao je sa Jabučila, otišao da opere ruke od betona, uzeo koka kolu i u svom stilu započeo onim,, ajde, pituj,,! I pitao sam! Da li je ovo naš poslednji razgovor kraj Jabučila!? Bliži se kraj ili početak njegovog ,,života,, u prelepom parku. Naši ljudi se više neće ,,dzveriti,, !!!

Ovaj mitski konj Vojvode Momčila, rodjak konja Šarca Kraljevića Marka, kako kaže Zoran, samo što nije poleteo u ,,istoriju,,!

Ovo je hronoligija jednog radjanja. Ili, ovo je iskrena priča o jednom neobično običnom čoveku, koji je godinama svojim umetničkim radom zadobio visoko mestpo u svetskim galerijama. Boraveći pre neku godinu u svom selu Vlasi, došao je na ideju, šetajući Gradićem, da Vojvodi Momčilu ,,vrati,, svog mitskog konja Jabučila. I dok su se naši sugradjani zaista ,,dzverili,, Zoran Mojsilov , naravno nije obraćao pažnju.

Za nekoliko dana, Pirot će dobiti jedno remek delo koje se slobodno može naći u svim svetskim galerijama. Kada ode Zoran Mojsilov svojoj porodici u Minesotu, ostaće za generacije jedno umetničko delo velike vrednosti, svetski priznatog i poznatog umetnika iz naših krajeva, Zorana Mojsilova.

Gospodine Mojsilov, hvala vam na daru za sva vremena ovog grada. Trajaće koliko i Gradić i Vojvoda Močilo. I Vi sa njima!!!

I na kraju, za vas, koji malo znate , ili ne znate ama baš ništa o ovom čoveku, da vas podsetimo!

Od Beograda, gde je rođen 1955, preko Pariza do Minesote, gde živi već dvadeset pet godina, Mojsilov već decenijama uspešno stvara.

“Ista skulptura ima tri-četiri različite ličnosti, gde god da je izlažem”, objašnjava Mojsilov. “I ja pokušavam isto, kada sam ovde da sam Srbin, kad sam u Francuskoj da sam Francuz, kad sam u Americi – Amerikanac. Tako da i skulpture dobiju taj odraz.”

I motivi su obojeni predelima – od onih iz sela njegove baba Duke u okolini Pirota do američkih prostranstava. Indijanci sa kojima se druži dali su mu ime “Čovek koji budi kamen”.

“To mi se više sviđa nego ‘skulptor’”, kaže Mojsilov, “jer taj kamen, u principu, spava, ja ga samo probudim. Znači, živ je u startu, i taj pristup je za mene interesantan.”

Umetnik je uvek u pravu

U radu i na putovanjima Zorana prati supruga Ajlin, koja kaže da on uvek brine o drugim ljudima i da ih dobro razume.

Foto Zoran Đorđević

Izložba skulptura i slika Zorana Mojsilova u Galeriji savremene likovne umetnosti

“On je vrlo strastven čovek”, opisuje Ajlin Krug Mojsilov svog supruga. “Može da eksplodira u trenutku, ali se brzo oporavi. Tu svoju eksplozivnu energiju on koristi u svom stvaralačkom

Ako vam predmet koji sam stvorio da neku priču, kaže Zoran Mojsilov, onda sam uspeo u nečemu, ako ne, onda ste vi pogrešili, tako da sam ja uvek u pravu.

Zoran Mojsilov je vajar koji modeluje sve materijale, u svim formatima , uključujuci gigantska posla land-arta i intervencije u enterijeru. Najcešce su to prirodni materijali, skulptura je prepoznatljivog rukopisa, bez obzira na izlagački kontekst. Sam kaže da se u svom radu bavi ljudima i prirodom, ” nekad su to ljudi u prirodi, ponekad su to ljudi u ratu, ljubavi, u svemu što ja radim, to je moja inspiracija. I ja sam dvadeset i cetiri casa otvoren za svaku sugestiju koju priroda baca na mene”.
Otvorenost. Dug je put do ovih radova. Zoran Mojsilov je rodjen u Beogradu, 1955. godine. Kao decak crta i slika i vec oblikuje drvo. U ranoj mladosti se bavi rvanjem vrlo uspešno. Disciplina koju tako stice i takmičarski duh zaslužni su za veliki obim i karakter njegovog stvaralackog rada. Voli fizički izazov koji pružaju ogromni komadi kamena i sav taj teško obradivi materijal. Radi testiranja umetnickog kredibiliteta, 1983. godine prelazi u Pariz. Posle ucešca na izložbi “Jugoslovenski skulptori u Parizu”, u Galeriji savremene jugoslovenske umetnosti, 1985. sledi samostalna izložba u Parizu i internacionalna umetnička karijera. Provodi četiri produktivne godine u Parizu i nakon preseljenja u Ameriku ostaje aktivan na francuskoj likovnoj sceni i biva nagradjivan. Otuda je u Francuskoj veliki broj njegovih radova. Neke skulpture su na ovu izložbu stigle iz galerije Bruno Mory. Zoran Mojsilov govori: “francuske skulpture, ili americke ili srpske skulpture…sada cu da jedem srpsku hranu i da dišem srpski vazduh i praviću srpske skulpture…” . Brojne njegove skulpture rasute su i po americkim gradovima. Naravno,najviše ih je u Minesoti, jer Mojsilov živi i radi u Mineapolisu. To je Zoran Mojsilov.

I na kraju sa sajta poznatih Srba u Svetu, pronašao sam i tekst o Zoranu Mojsilovu.

MOJSILOV, Zoran(Beograd, 1955), vajar.

Završio je 1979. Akademiju likovnih umetnosti BU.Nastavio je da usavršava slikarstvo u Parizu (1983), odakle se 1986. preselio u Ameriku. Afirmisao se velikim drvenim skulpturama u Mineapolisu, a njegov rad podržavale su fondacije „Atena“, „Buš“ i „Džerom“, kao i država Minesota. Devedesetih je radio skulpture od čelika i kamena. Najpoznatija ostvarenja sumu Spring, Svraka ,Magija…Imao je 23 samostalne i 33 grupne izložbe. Njegova dela su izložena u Mineapolisu, Dalasu, Ročesteru, Nebraski, Beogradu, 65 Milvokiju, Severnoj Dakoti i u Centru za interdisciplinarne studije Minesote. O njemu je objavljeno 16 studija u američkim časopisima i jedna monografija.

Živi u Mineapolisu (Minesota).