Juče kada smo se vraćali sa skupa u organizaciji ANEM-a i Građanskih inicijativa, dobio sam nekoliko poziva i poruka.

"Paune, Autobuska stanica ne radi, šalteri zatvoreni. Šta se dogodilo?"

Naravno da sam jutros otišao na Autobusku stanicu. Na oba šaltera informacija:

"Autobuska stanica neće vršiti prodaju karata do daljeg."

Dok sam prolazio pijacom, već sam mislio da odem do gradilišta, kako lepo zvuči - nove Autobuske stanice.

Imao sam sreće da sretnem, zaista slučajno, jednog vlasnika. Bio je nezadovoljan, uznemiren. Misli su mu letele, tražio sam samo da mi kratko saopšti razloge. Želeo je dugo da mi priča. 

"Najavili su da će nova Autobuska stanica biti brzo, neki datumi koji već prođoše.  Nemam licencu…"

Otišao sam, čovek je nastavio vidno uznemiren. A i šta bi, pitao sam se...

Ne znam koji put sam na gradilištu. Ovoga puta sam to uradio nešto drugačije - tri u jedan.

Jedan – Autobuska ne radi!

Dva – dolazi predvodnik vlasti na izborima. Neka ga pitaju novinari koji su pozvani da prate!

Tri – Evo, ne radi se i dalje!

Dilema i pitanja ima mnogo.

1. Zašto je Autobuska zatvorena?

2. Zašto su radovi u prekidu?

3. Gde je nadzor?

4. Bitumen, zašto?

5. Da li se još "pogadžaju"?

6. Da nije preusmeravanje novca?

Odgovorite, gospodo, na ova pitanja. U obavezi ste. Ovo nisu vaše pare, ovo vam je narod dao, da služite njima.

P.S. Izuzetno predusretljiva republička inspektora, nije imala pravo da kaže više, rekla nam je:

 "Nadzor je u toku, rešenje još uvek nije izdato."