Pre neki dan otvorena je fudblska sezona u Pirotu. Neka ranija praksa govori, da je to za ljubitelje uvek bio interesantan sportski dogadjaj. Ove godine, pogotovo, jer bilo je 18 stepeni, pravi prolečni dan, a protivnik, niški Sindjelić, jedan od kandidata za osvajanje prvog mesta u Srpskoj ligi i povratak u Prvu ligu.

   Ljubitelji fudbala, posebno oni pravi navijači, obično s nestrpljenjem očekuju da vide i nove igrače, da provere koliko je Radnički spreman da nastavi dobro ovog proleća.

Sve ovo utoliko pre što se očekuje da "beli"  budu medju timovima koji žele da igraju plej off, preciznije, da se nadju medju kandidatima koji će se boriti za najviši plasman.

O tome smo pisali, ali da ponovimo.

Radnički je i ovaj prelazni rok uradio veoma dobro. Bez obzira što su otišli ponajbolji, Miloš Spasić i Mita Pobulić, sva tri golmana, stigli su fudbaleri koji imaju "fudbalsku ličnu kartu"!

Irfan Vusljanin je poznato ime u srpskom fudbalu, ozbiljan fudbaler, autoritet, koji ovom timu može mnogo da pomogne. Marko Šarić i Bojica Nikčević su izdanci uspešne škole Čukaričkog  i sigurni smo da će ovog proleća biti dobro upamćeni. Dva dobra golmana, Stefanović i Kojić,  dobra su akvizicija, jer se radi o proverenim čuvarima mreže koji su dokazali svoje vrednosti.

Sve ovo ponovismo, kako bi  stavili do znanja, nekima u Radničkom, kakva je to atmosfera bila u narodu pred ovaj meč i kako je trebalo pristupiti utakmici sa tehničke strane kako bi svi uživali. Fudbaleri, pre svega  ali i treneri, da u pravim fudbalskim uslovima pokažu da su vredno radili i napravili dobru sekekciju, a ljubiteljima fudbala, omoguće  da budu nagradjeni za ljubav i privrženost Klubu  time što će uživati u fudbalu u uslovima koji omogućavaju normalnu igru.

Neko u Radničkom sve to nije razumeo. Ili, neko u Radničkom toliko (ne) razume ili toliko (ne) zna.

Džaba što su se predsednik i administrativac šepurili na aut liniji, okruženi brojnim ljubiteljima fudbala, kada su  im  otvaranje fudbalske sezone priuštili na livadi, na "četvrtom terenu" koji izbegavaju i mališani, ali  i fudbaleri Jedinstva i Tanasko Tajića (izvinjavam se ako sam ih uvredio).

Teren je nepripremljen, neravan, totalno neprilagodjen jednoj zvaničnoj utakmici. Očigledan primer nepoštovanja aktera .

Postoji tu još jedna velika nevolja. Ovaj "četvrti" teren kraj pruge nije za javne dogadjaje. Medju gledaocima bilo je ljudi sa strane. Rodbine novodošlih fudbalera. Ala smo se predstavili dobro, pokazujući im u kakvim to uslovima njihovi najbliži treniraju i igraju! Evo, izvinjavamo se u ime Piroćanaca ! Kod tri travnata tererna ... !!!

Kada bi neko od fudbalera, tokom meča, proveravao jačinu svog udarca, lopta bi završavala  iza gola u trnju, korovu, velikom žbunju i onda bi neko od pomoćnih trenera, u ovom slučaju Bratislav Savić, morao da  "baza" tragajući za  loptom (priznajem da sam i ja jednom tražio loptu u korovu). Ograda koja je nekada postojala iza gola je propala, oborena. Koriste je  skupljači starog gvožnja i polako "krčme" noseći je na kantar!!!

Uostalom, evo kako sve to izgleda. Tužno, ružno, jadno!

Ako je neko odlučio da se igra ovde, a nije smelo, onda je mogao bar da ukloni onaj silni korov iza gola. Hajde, tamo iza porušene ograde, to je već valjda, gradski problem, ako je to zemljište gradsko!

Znate šta je ovde problem?

Nije to, da li je neko hteo ili ne da nešto uradi da pokosi, očisti! Problem je mnogo ozbiljniji .

Neko ne vidi problem, a zna se ko.

Taj "neko" ko ne vidi problem, dakle, ne zna ni kako treba, ne zna ni red, ne smeta mu haos. Taj neko, koji prima platu u Klubu, šalje fudbalere da se 90 minuta muče, plaše povreda i startova protovničkih igrača !

Taj neko je kriv što su mnogi gledaoci već posle prvog poluvremena, napustili "svečani" početak fudbalske sezone, jer su se, kao i akteri mučili... A vreme lepo, dva dobra tima, mnogo naroda došlo da uživa !

 Nažalost nikome nije  bilo lepo !