Zona Istok

6. kolo

Pomoćni teren Gradskog stadiona

Pirot: Jedinstvo - Rajko Mitić 1:5 (0:0)

Jedinstvo: Đorđević, Petković, Lilić, Lz. Filipović, Lk. Filipović, Antić (Kovač), Đorđević (Mančić), Kostić (Bošković), Milošević, Kamenović, (Bandić)  Kostić.

 Rajko Mitić: Milenković, N. Milošević, Janković, Ilić, M.Milošević, M.Vitonjak, Belir, Andjelković, Ilić, J.Vitonjak, Mladenović

Strelci: 0:1 Mladenović, 48.min. 1:1 Kovač,  51.min. 1:2 Mladenović,  53.min, 1:3 Janković 60.min,  1:4 J.Vitonjak 66.min. 1:5 S.Milošević u 77.min.

Čiji je Fudbalski klub Jedinstvo? Ko brine o najstarijem sportskom kolektivu u gradu?

Jedan od notornih Novomalaca, u trencuima kada se u njemu budio neki lokalni "patriotizam" obično je govorio "Jedinstvo iz Nove Male" ili "stadion Jedinstva iz Nove Male".

Jedinstvo očigledno niti je Klub ove pirotske Mesne zajednice , kao što ni pomoćni teren nije "novomalski" već gradski. Dakle, čiji je u ovom trenutku ovaj Klub!?

  O Jedinstvu danas brinu  samo  dva čoveka. Skromni, uporni , predsednik Saša Popović  i trener Nikola Jocić, (sin legendarnog Radomira Jocića profesora koji je godinama bio stub ovog Kluba).

Verovali ili ne, niko više.

 Kada je trebalo "udarati na sva zvona" tu u Klubu i oko Kluba vrzmali su se mnogi .Slikali se, nosili one markere, glumili "vlast" na utakmicama. Neki od njih  isticali se i po lošem na utakmicama i "nestali". Tu i tamo još uvek se poneko trudi i sekira zbog ovog Kluba, ali i to  kratko traje.

   Zašto ovako na početku?

Zato što sam na kraju utakmice, tamo ispred svlačionice, čuo pogrde rodjenih Novomalaca, koji su svoj opravdani gnev zbog poraza  prosipali po igračima. Momci su pognutih glava slušali kritike. Da li je nekome bilo teže?

Morao sam da ovom čoveku, sinu legende Jedinstva koji je i sam igrao u Jedinstvu i voleo ovaj Klub da odgovorim, da ovi momci nisu krivi. Žive od rada u nekoj fabrici, izlaze iz smena da bi doši na utakmicu, dolaze da fakulteta u Nišu da bi, kao  Željko Milošević  na primer, igrali i borili se za žuto crni dres.

…………………………………………………………………

 Domaći su u prvom poluvremenu, dok se i moglo i dok je bilo snage u njima bili ravnopravan protivnik. Nije sporno njihovo fudbalsko znanje. Problem je to što su ih pritisle životne obaveze zbog čega se vidjaju sa nekima na utakmici. Bili su u nekim trenucima i bolji tim od Belopalančana.

U nastavku kada je krenuo "pljusak" golova, imali su dovoljno snage da  posle brzog gola gostiju u 48. minutu, izjednače posle tri minuta .

 Ispostavilo se kasnije da je to bilo sve. Snage nije bilo, svaki gol ih je "obarao" sve više.

Belopalančani su se predstavili kao ozbiljna ekipa. Oni koji dugo prate fudbal, rekli bi još na zagrevanju se videlo!

  Jeste tako.

  Očigledno da  je neko u Beloj Palanci  konačno zainteresovan za Klub koji sada s ponosom nosi ime legende našeg fudbala. Ne znam kako je sklopljen ovaj tim, ali deluje mi da tu ima dosta iskusnih igrača iz niških klubova, koji su došli u Belu Palanku da kroz "labudovu pesmu", zarade možda još po neku paru i oproste se od fudbala. Tim je sastavljen od iskusnih fudbalera, skrenulo je pažnju nekoliko mladjih, bek Djordje Janković na primer. Iskusni trener Perica Jovanović, očigledno da je znao da ukomponuje tim.

I još ovo. Jesu momci iz Pirota pali u nastavku, jesu to gosti iskoristili, ali, ruku na srce, ovo 1:5 je previše.

-         Ukoliko se neko seti za Jedinstvo, ukoliko se neko zabrine čime su zadovoljni, a čime nisu Saša Popović i Nikola Jocić, onda će pitati i ljude koji vode ovu Zonu, zašto su dozvolili da ovaj Klub bogate tradicije sudije svuda svojim načinom sudjenja stavljaju u podredjen položaj?

To je samo jedno od "hiljadu"  pitanja koje treba postaviti. 

  Mi jesmo, a da li će to uraditi  ili se zabrinuti neko od "Novomalaca"!?