Pre neki dan na Televiziji N1 video sam reoportažu koja mi je skrenula pažnju. Dišenova mišićna distrofija.

Mihajlo Stamenkov!

Naše dete o kojem pišemo već nekoliko godina. Majka Ana i otac u neprestanoj su borbi da koliko toliko pomognu sinu da posledice bolesti lakše nosi.

Poslednjih godina zvali smo Udruženje, zvali smo doktorku u Beogradu koja prati Mihajlovo zdravlje.

Ovo što sam čuo na televiziji skrenulo mi je pažnju da saznam što više detalja. 

* Snimak: TV N1

Radi se o Udruženju Jedro, koje su osnovali roditelji petoro dece, nadajući se uspešnijem lečenju.

Sa Vladanom Žikićem, potpredsednikom udruženja DMD, dogovorio sam razgovor za danas. Poslao sam mu reportažu.

Najpre o Udruženju Jedro i mogućnostima da se obezbedi terapija za petoro dece.

Dakle, ovo su deca koja još uvek hodaju. A šta ćemo s Mihajlom, sa Vašim sinom, koji koriste pomagala? Dokle je stigla Vaša borba? O Atalurenu više niko skoro da ne govori.

Da li će, ukoliko farmacetska kompanija prihvati saradnju, naš zdravstveni fond moći da prati zahteve lečenja?

I na kraju, ono što je svakodnevni deo života Vladanu u Beogradu, Ani u selu Blato. Kako dalje!?

Naravno, bilo bi nepravedno da uspoređujem uslove pod kojima dobija terapiju i šta sve koristi sin Vladana Žikića, učenika trećeg razreda srednje škole. Beograd je to. Sve je nekako dostupnije, bliže. Nije lako, sigurno.

Kako je Mihajlu Stamnkovu, majci, ocu, malom bratu? Još uvek se borimo da pronađemo fiziotrerapeuta koji će raditi sa Mihajlom. Blato je očigledno predaleko za naš Fond i zdravstvene ustanove.  Sredstva koja su obezbeđena u Organizaciji Budi human, koriste se samo posle ispostavljenih faktura. Čuli ste Mihajlu je potrebna posebna ishrana, bazen s toplijom vodom, fizioterapeut, banje. Grad, odnosno MNRL je obezbedio sredstva za prevoz. Treba otići do Beograda na preglede.

Ana izbegava da o tome priča. Ne želi da  govori o problemima koje ima svakodnevno. Nada se da će se nešto desiti.

I ta nada traje, a godina brzo prođe!