Vaskršnja poslanica patrijarha srpskog Irineja sveštenstvu, monaštvu i duhovnoj deci: Čuvajmo istrajno našu veru pravoslavnu, ne samo rečima, već delima. Samoživost je lažno načelo života, samoljublje preti Hristovoj žrtvi.

Pesmu besmrtnosti, draga naša deco duhovna, pevamo neućutno u ove dane u kojima proslavljamo Hristovo Vaskrsenje, koje se dogodilo, kako svedoče drevni tajnovidci Božji, u isti onaj dan u koji je Bog u početku, ni iz čega, stvorio nebo i zemlju.

Punoća Božjeg prisustva u Njegovoj tvorevini otkriva se upravo u tajni Hristovog Vaskrsenja, ovoga svetoga dana u koji mu pojemo: U grobu telesno, u adu s dušom kao Bog, u raju s razbojnikom, i na Prestolu bio si, Hriste, sa Ocem i Duhom, sve ispunjavajući, Neograničeni.

Očevidno je da se Vaskrsenje Hristovo javlja i pokazuje ne samo kao pobeda nad smrću i prolaznošću, nego i kao otkrivenje punoće Božanskog promisla o svetu i čoveku.Najdublja čežnja čovekova jeste čežnja i vapaj za slobodom i besmrtnim životom. No, istinska sloboda čovekova je samo ona sloboda koja ga oslobađa od tiranije prolaznosti i smrti - svaka druga i drugačija sloboda predstavlja čežnju za njom ili prosto privid slobode.

Mi hrišćani smo po tome hrišćani što smo svedoci i nosioci tog večnog i neprolaznog ljudskog dostojanstva, postavši, po blagodati, "sinovi Svetlosti i Dana".

Otuda je praznovanje Hristovog Vaskrsenja - praznovanje života večnog i neprolaznog. Zemaljski život je samo seme za taj večni život. To seme se začinje u materinoj utrobi, silom i dejstvom jednog za svagda delotvornog Božanskog blagoslova: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju.

U svetlosti Hristovog Vaskrsenja - svako začeće, rođenje, i svako ljudsko biće ima večni smisao, predstavlja rađanje za večnost, kao i našu večnu ljudsku odgovornost za njega.

Vaskrsli Hristos, "koji je smrću smrt uništio i onima u grobovima život večni darovao", osnova je čovekove probuđenosti za odgovornost za svako ljudsko biće, ne samo u vremenu nego i pred večnošću. Ispovedajući Vaskrsenje Hristovo i verujući u opšte vaskrsenje mrtvih, mi ispovedamo i postajemo svesni svoje neprolazne odgovornosti za svetinju svakog ljudskog bića i svakog stvorenja, i praznujemo neuništivost vere i ljudske nade u večni smisao života, u Hristu, Bogu ljubavi, žrtvovanom "za život sveta".