Zorana Mojsilova, autora umetničkog dela “Mitski konj Jabučilo”, prvi put sam sreo 21. jula 2015. godine. Od tada smo u Parku kod Gradića razgovarali još nekoliko puta. (Postavićemo linkove).

 Poslednji put smo se videli 23. avgusta 2018., na nekoliko dana pre Slave Grada. Svetski priznati i pozati umetnik ovo delo poklonio je Pirotu, simbolično, za Slavu grada, Veliku Gospojinu.

   Taj razgovor  postavjam na ovaj post, kao uvod u užasni sinoćni dogadjaj. Zoran Mojsilov, kao da je znao da ćemo mi, Piroćanci, samo posle dve godine i nešto dana skrnaviti njegovo delo!

Noćas je “goreo” Fejsbuk.  Jabučilo je ostao bez glave. Mediji su skidali slike sa fejsbuka i žurili da objave

  Kada sam oko 13 h bio u Parku, setio sam se svega. Kada su ono iz Ponora doterivali silno kamenje, gvoždje, kamene ploče. Svakog leta, nepunih pet godina po petnaestak, dvadeset dana Zoran Mojsilov je “gradio” Jabučila. Noćas smo se obrukali. Poklon koji  smo dobili je nemerljiv. Mnogi namernici zastajali su da vide Jabučila, a potom nastavljali u Tvrdjavu.  Sve do noćas kada je Jabubučilu skrnavljena glava !!!

Tu u Parku, sreli smo grupu mladića. Interesantna su bila njihova razmišljanja.

 Objašnjenja o još jednom vandalizmu očigledno treba tražiti medju roditeljima, prosvetnim radnicima… Reagovanja, sigurno, kod pripadnika Policije.   

   To što se dogodilo noćas, samo je još jedan užasan primer ponašanja nekih grupa mladih ljudi, koji očigledno, u nedostatku ličnog identiteta, na ovakav način žele da pokažu silu. Obično pod uticajem alkohola, ili, daleko bilo nečeg još opasnijeg!