Poštovani,

obzirom da ste portal kome se najviše veruje i kome se građani obraćaju u dobru i zlu obraćam Vam se sa sledećim zahtevom:

Svima je poznato da Pirot ima Karija Pešića, Jagnjijadu u Krupcu, Festival staroplaninskih jela u Temskoj, ali malo je poznato da Veliki Suvodol pored Blagoja Kostića - Crnog Marka ima i Snežanu Radenković.

Snežana je učiteljica koja nije poreklom iz Velikog Suvodola, ali je bila na dužnosti u selu punih 35 godina i prošle godine je otišla u zasluženu penziju. Dana 11.06.2025. organizovala je proslavu za odlazak u penziju za kolege i bivše učenike Velikog i Malog Suvodola. Jedna rečenica iz dirljivog govora jedne učenice toga dana upućenog učiteljici dirnula nas je da su neki morali da kriju suze u očima, a ona glasi: "Osnovna škola Vuk Karadžić u Velikom Suvodolu će zauvek živeti sa Vašim imenom". 

Da je to zaista tako, potvrđuje uspeh njenih učenika. Generacije učenika naše učiteljice iznedrile su plemenite, dobre i uspešne ljude pa možemo slobodno da se pohvalimo da imamo pripadnike Žandarmerije, preduzetnike, mašinske i elektro inženjere, IT stručnjake, ekonomiste, stručnjake srpskog i engleskog jezika, medicinske tehničare, kuvare...

Svi smo ponosni na obrazovanje koje smo stekli i uspehe na ličnom i profesionalnom planu. Većina nas je zaposlena, mnogi su zasnovali porodice, kupili stanove i osamostalili se.

Nažalost, većina nas je trbuhom za kruhom napustila selo, ali naše selo, porodice, škola i učiteljica su nam zauvek ostali u sećanju.

Pored dobre početne obrazovne osnove, svi smo ponosni na kreativnost naše učiteljice i nas samih kroz priredbe i svetkovine koje smo priređivali svake godine (Dan škole, Nova godina, Sveti Sava, 8. mart). Naše mame su mesile kolače i razne đakonije kojima smo se gostili posle priredbi. Organizovali smo likovne kolonije koje i dan danas krase našu školu. Naša škola je dobitnik nagrade "Najlepše uređena učionica" gde je učiteljica imala najviše zasluga.

Predlažem da se napravi reportaža o selu, školi i učiteljici i da ostane pisani trag o životu i radu naše učiteljice jer mislim da je malo seoskih sredina koje mogu da se pohvale da je jedna učiteljica izvela na put toliki broj generacija i ostalila svoj pečat u obrazovanju i kulturi jednog sela.

Kažu da su nekada u selu najviše bili cenjeni sveštenik i učitelj, a mi mislimo da je učiteljica svojim držanjem, stavom, osmehom i gestikulacijom doprinela da je svih ovih godina zaista i bilo tako. Ona je bila više od učiteljice. Vrlo često je bila rado viđen gost u našim kućama i nakon našeg odlaska iz škole.

Da nije bilo lako, svi smo svedoci, da je učiteljica morala da organizuje nastavu za 2, a potom i 4 razreda istovremeno. Često je dolazila i odlazila sa posla pešaka ili autostopom. Naši roditelji su morali sami da organizuju krečenje učionica, a bilo je godina kada su donirali i drva za ogrev.

Nastava u seoskoj školi, časovi u prirodi, izleti, fudbal u dvorištu na improvizovanom igralištu, igranje u voćnjaku, branje jabuka i dunja, organizovani dolazak i odlazak iz škole je nešto što naša deca nažalost nikada neće doživeti.

Na kraju, ne mogu da ne spomenem i našeg domara ("tetkicu") Slavicu koja je brinula o nama, motrila na nas i vodila računa da učionice budu čiste i tople.

Ako ste zainteresovani, mogu da Vam pošaljem kontakt telefon i da kontaktirate učiteljicu i napravite reportažu. Postoji inicijativa da se ponovo svi zajedno i u većem broju organizujemo u prostorijama škole, pa moglo bi i ovo da bude dobar povod.  

Fotografija je sa proslave odlaska u penziju.

P.S. Ne bih voleo da se u reportaži posebno ističe moje ime kao inicijatora.

Bivši učenik,

Miloš Todorović

__________________________________________

Poštovani Miloše,

Najpre hvala Vama za odluku da nama pošaljete ovaj tekst o izuzetnoj osobi Snežani Radenković!

Šteta je što nas niste zvali da tog dana pratimo izuzetan događaj!

Naravno da želimo da uradimo priču o učiteljici.

Kada planirate novi susret?

Gde učiteljica živi!?

Da li bismo i kada mogli da okupimo nekoliko vas zajedno sa učiteljicom?

Javite se!

Još jednom, hvala što nam ukazujete poverenje!

Pozdrav,

Neša Paunović