Da se za početak razumemo. Mislim da se gradonačelnik juče malo "upetljao" u nastojanju da stanje u vodosnabdevanju "polije hladnom vodom". Da je tako, pokazuje i prva reakcija koju objavljujemo.

Vasić: Problem sa vodosnabdevanjem u nekim selima nije od juče. Redovno se doprema voda u Staničenje, Nišor i druga sela po potrebi

"Slušam sinoć i ne verujem kao i svi moji zemljaci... da li verujete da je lako na +40 da nema vode i da će neko da laže? Je l' vama Suza i Radica iz Nišora deluju kao neko ko će da izmišlja da nema vodu za stoku da nema vodu za piće? Mi se svi iz sela nudimo da ugostimo Vladana i koga on povede sa sobom da vide kako to mi imamo vodu. Mi ne sporimo da je ranije dovožena voda, ali ljudi moji ništa nije urađeno na izvorištima, a mi smo kao selo, Mesna zajednica potpisali ugovor sa JP Vodovod. Mi smo plaćali, ali nama skoro nikakva protiv usluga nije pružena. Sinoć su svi komentarisali po mrežama kad su videli i pročitali šta je gradonačelnik rekao u selu Staničenje. Isto to je objavila i gradska televizija. Ne prozivamo ih jer nisu bili na licu mesta ali i njima nudimo da dođu. Biće kafe i rakije, ali ladne vode ne može da bude sa naših česmi u kućama. Voda ima samo na našoj spomen-česmi koja nas i sada spašava. Inače, hvala Portalu Pirot Plus. Svaka reč tamo objavljena je tačna. Smatramo da je to profesionalno novinarstvo."

"Dobro Vam veče, nadam se da ste se barem malo odmorili od današnjih aktivnosti...
Mi smo odmah posle našeg rastanka obišli mesto gde se spajaju dva creva od izvorišta. Oni su to samo izbetonirali okolo i barem nije svakome "na izvolte“ kao ranije.
To im je i naložio Rep. sanitarni inspektor (to je prva slika). A, na mestu gde je prvo izvorište, samo su na poklopcu šahte stavili „lanče i katanče“.
Spolja se apsolutno ne primećuje ništa, mislim na bilo kakve radove oko samog izvorišta, u smislu sanacije, čišćenja… ili bilo čega kako bi se barem deo vode koji je verovatno pobegao na drugu stranu, vratio prema crevu koje ide prema seoskoj kaptaži.
Do drugog izvorišta nismo išli danas.
Situacija u vodovodnoj mreži je sledeća: Jutros je bilo vode slabog pritiska do 10-11h (kod pojedinih korisnika!), posle toga samo vazduh…večeras pomalo izlazi voda sa iz slavina, u kombinaciji sa vazduhom. Da li se ovo neko igra sa nama ili je to rezultat „stručnih“ radova na rekonstrukciji mreže prilikom preuzimanja od strane Vodovoda?
Još uvek smo pod utiskom saopštenja iz Kabineta Gradonačelnika po ovom pitanju. Moj najblaži komentar je u prilogu… veliki pozdrav od velikog broja Nišoraca!"

"Ukoliko nastupi ekstremna suša pa sistem padne ispod uobičajenog proseka, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i domaći instituti za javno zdravlje definišu apsolutni krizni minimum za osnovne potrebe od 50 litara po osobi dnevno. Ta količina je striktno raspoređena na sledeći način:
Zalivanje bašte, pranje automobila ili punjenje bazena: 0 litara (strogo zabranjeno tokom suše).
Piće i priprema hrane: do 25 litara.
Lična higijena i pranje veša: do 20 litara.
Sanitarije (WC): do 10 litara.

U vodovodnoj mreži u Nišoru, koju po važećem Ugovoru održava JP „Vodovod i kanalizacija“ Pirot, nema vode koja je dostupna svim korisnicima. Pozivamo sve institucije grada Pirota da grupno dođu do Nišora i uvere se u to. Kako to da, iznenada, postoji informacija o dotoku vode u vodovodnu mrežu i TAČAN proračun za potrošnju?
Na ovaj način se fokus javnosti skreće sa potencijalnih propusta u infrastrukturi, nedostatka investicija... da li formulacija da sela imaju vode „onoliko koliki je kapacitet njihovih izvorišta“ služi kao ograđivanje lokalne samouprave od tehničke odgovornosti u cilju sprovodjenja alibi strategije tj. prebacivanje loptice na teren meštana-korisnika?
Navođenje da „određeni broj meštana vodu koristi neracionalno za zalivanje plastenika i bašti“ jeste svesno targetiranje pojedinaca unutar sela. Kao da neko koristi realan problem kako bi stvorilo unutrašnji pritisak među meštanima.
Poruka je jasna: „Nemate dovoljno vode zbog nas, već zbog komšije koji zaliva gradinu“. Time se lokalna samouprava postavlja u ulogu neutralnog posmatrača, a ne subjekta koji treba da zavede red i kazni nenamensku potrošnju.
Pozivanje na solidarnost u pravnom i komunalnom sistemu često je znak slabosti inspekcijskih organa. Racionalno korišćenje vode u uslovima suše ne bi smelo da bude stvar dobre volje i solidarnosti, već stvar striktnih odluka o restrikcijama i kaznene politike komunalne inspekcije.
Kada Kabinet apeluje na solidarnost, to implicira da lokalna vlast ili nema mehanizme, ili ne želi da šalje inspekciju na teren i piše kazne sopstvenim građanima (kako bi izbegla političku nepopularnost).
Rečenica da bi vode bilo dovoljno „za osnovne potrebe stanovništva u sušnom periodu“ predstavlja svesno spuštanje standarda. Da li pod „osnovnim potrebama“ lokalna vlast podrazumeva isključivo vodu za piće i spremanje hrane?
Međutim, u selu Nišor, održavanje stoke i minimalnih poljoprivrednih kultura takođe spada u egzistencijalne potrebe meštana. Ovom formulacijom gradska vlast sužava svoju odgovornost samo na biološki minimum opstanka ljudi. 
Ova izjava je pokušaj lokalne vlasti da amortizuje opravdano nezadovoljstvo građana. Umesto da ponudi konkretno rešenje (hitne sanacije naših proverenih izvorišta,gubitaka na mreži ili rigorozne inspekcije), kabinet koristi retoriku koja krivicu locira u višoj sili (prirodi) i ljudskoj sebičnosti (nesolidarnim komšijama)."

Ime i prezime autora pisama poznato je Redakciji.