Bila jednom jedna fabrika. Gradili su je radnici, nikla je u bivšim pirotskim mehamnama. Dragan Nikolić, šnajderski pomoćnik i pirotski krojači, započeli su davne 1958. godine da grade Fabriku, u Beg bašti, na obalama Nišave. Sećate se požutelih slika, cigle iz ruke u ruku!...

Bio je to tekstilni gigant! Divili su se Japanci, Švedjani. Ko sve nije. Bila je “jugoslovensko čudo”!

Vremena su se menjala i ljudi takodje. Stigla neka nova i neki novi ljudi! Ostajali su samo radnici. U hodu po trnju, poslednjih godina, Fabrika za primer, razbijana sa svih strana, povijala se pod teretom nepravdi.

I danas, umesto za mašinama, radnici su ponovo izašli u grad. Da im se čuje glas.

Fabrika je i tada, kao i ovih dana i u ovom vremenu, ostala usamljena!

Zov upomoc odjekivao je, čulo se... Čulo se daleko, ali odgovora nije bilo. I onda, njih osamnaestoro odlučilo je da zaustavi život, da gladuje. Život je ugrožen, da bi se - živelo! Fabrika spasila.

U jednoj prostoriji osam radnica, ne, osam majki, supruga..

A onda je krenula njihova priča. Teško je biti miran. Drhtaj, muk, po koja suza. I ovo je borba. Život - da bi se živelo!

Miša Flegar je, ne tako davno, poslata da bude generalni direktor. Došla je izdaleka. Poslala je vlasnica. I njoj su okrenuli ledja. Ostala je , dostojanstveno, u Pirotu, sa svojim radnicima. Nema gde. Ovde je njen novi dom! Dokle?

Kancelarija komercijalista pretvorena je uprostor gde vlada samo tišina. Pogledi uznemireni! Da li će njihova poslednja poruka da se sačuva "jugoslovensko čudo" stići tamo gde je namenjena?

Svesni trenutka, opasnosti koja preti, odabrali su jedino što je bilo od njih, da životima sačuvaju - život !

U Beg bašti je ovog popodneva tišina ! Muk! Ne čuju se mašine, u halama - niko! Nema paunova kao nekada, mozaike i murale prekrila je prašina, muzej na ulazu opusteo, unutra sve miriše na memlu!. I drveće, i cveće , sve je izguibilo boju. Fontane odavno presušile. Da li zbog jeseni ili vremena koje je stiglo!

Čudno neko vreme, a i ljudi se promenili...

Bila jednom, jedna Frabrika...