Vest je neverovatna. Pre dvadsetak dana sreli smo se na Pijaci i po ko zna koji put dogovarali da radi emisiju na pirotskom.

Taj dogovor odlagali smo dugo. Uvek je imala neki razlog. Porodica, pisanje…

Bato, mnogo sam se uplela u rabote . A i kad Duša dojde, ne znamo kude pre da otidemo… Uželele smo se da si vidimo rodnine…Sas Mariju sam stalno

Preminula je jutros u Gradskoj bolnici. Posle kraće bolesti. Ne može ni tako da se kaže. O tome dalje neću. Ko zna koja priča po redu! Ista!

Za sve nas - iznenada!

Srceto, golemo kako Sarlk, rekla bi Mira tako, te prevari me, nesm se nadala …

Rođeni smo u velikoj familiji. Rod smo po mojoj majci Zorici. Moja nana Ljubica je rođena sestra deda Mladena, Mirinog dede.

Kao deca, sećam se, išli smo u Žukovo u deda Mladenovo lozje!

Građanska porodica Jonić. Dole u Tija Bari na uglu uličice koja vodi za Đeram .

Retko bih ih sretao . Mira, njena i moja tetka Dušica Jonić, umetničko ime Dunja Činče, Mirina ćerka Marija. Duge setne priče na pirotskom .

Mira i Duša kako su je  zvali u porodici, s puno ljubavi, setne i tople duše na onom pravom pirotskom, sećale  su se prošlih vremena.

Familija je velika, Cole, profesorka francuskog u Gimnaziji, brat Ljubiša, stari Jonićevi kako su ih zvali, poznata pirotska trgovačka porodica.

Mira ih je znala po pričanju. Ovih mlađih se sećala. I ona i Duša, sve te izazove iz prošlosti umele se na originalan način, sa onom njihovom dikcijom kao da pevuše najlpeše pirotske melodije, da razvlače svaku reč, svaki da dočaraju.

………………..........................................

Bili smo školski, Gimnazija!  Ona u ženskom odeljenju IV2.  Kada bi se sretali na susretima generacija obično bi ukrali malo vremen da se ispričamo.

Običam, bato, da se zbiraamo, da si pooratimo. Mnogo smo roda , a malko se zbiramo. Život ni rastavil. Ti si vidim dobro, čuvaj si zdravljice, govorila bi .

Kude si sestro, obično sam je tako pozdravljao.

Poslednji put sam uspeo da ih prevarim da sednu neki minut u bašti u centru, tamo na Trgu. Dok se Dušica pozdravljala s Kivicom, Mandom, bila je i Ruski, sve stari Piroćanci, Mira i ja smo se, dogovarali ponovo o gostovanju.

…………………………….............................

Kada je objavila knjigu Testament , uspeo sam da je ubedim da dođe u redakciju.

Ovaj razgovor s Sonjom ostaje kao samo jedan detalj, uspomena na Piroćanku, ćerku, unuku iz porodice Jonić.

………………………………………………………………………………..

WIKIPEDIJA

Mirjana Igić je završila osnovnu i srednju školu u Pirotu a studirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Počela je da se bavi pisanjem i književnošću već u srednjoj školi. Igić je jedna od pokretača i urednika lista Iskra. Svoje radove i članke je u studentskim danima objavljivala u listovima Student, Borba, Politika, Gradina, Sloboda.
Bavila se i pesništvom te je svoje poeziju pisala za zbirke Treća smena, Nemar neimara, Ima dana, Korak u oblak, Samonikli, Stare pirotske gradske pesme.
Mirjana je i autorka pozorišnog komada za decu Praznična čavrljanja i Testament.
Napisala je zbirku pesama Abr da se ne zaboravi 1999. godine i to je ponelo titulu kulturnog događaja Pirota. Učestvovala je u priređivanju knjige Ratni dnevnik Petra I. Pančića. 2019. godine je izdala knjigu Do pakla i nazad - svedoci istorije o ljudima iz Pirota koji su preživeli Solunski front.

Dobitnica je više nagrada za književni rad.
……………………………………………………………………….

Mirjana Igić biće sahranjena na Tijabarskom groblju, u nedelju, 3. oktobra deset dana pre 73. rodjendan

Tvoj bata

*Naslovna foto Siniša Jelenkov, ostale fotografije iz porodične arhive