Javni poziv za radove na tekućem održavanju i popravci sportske hale Kej u Pirotu raspisan je 1. aprila 2026. godine. Naručilac posla bio je Sportski centar Pirot, a procenjena vrednost radova iznosi 17.833.334,00 dinara. Na tenderu je najbolje prošla firma iz Velike Plane.

Radovi su počeli krajem juna, po završetku školske godine i poslednje utakmice rukometašica Pirota.

Sve sam nekako očekivao da će iz Gradske uprave stići mejl sa onim već dobro poznatim tekstom:

Obaveštavamo vas da će  gradonačelnik Vladan Vasić sa saradnicima obići radove...

Ništa od toga, a vreme je prolazilo.

Jutros sam bio u Hali.

Hala je izgrađena 2006. godine, sredstvima Evropske unije. Tamo 28. avgusta, za Slavu grada, u programu će biti i svečano otvaranje "doterane" Hale Kej, povodom jubileja – 20 godina njenog postojanja.

Predviđeni rok za završetak je 20. avgust. S obzirom na uštedu, moguće da se još nešto uradi.

Sve svlačionice i toaleti se rade, postavljene su pločice, parket će da se hobluje, dobiće drugu boju, unutrašnji zidovi takođe, krečiće se i fasada.

Šta mi je skrenulo pažnju: svuda gde bih ušao pozdravljao sam radnike, uostalom kao i uvek! Podigli bi glavu, nasmejali bi se i nastave da rade.

Kada sam izlazio saznao sam da su svi radnici ove firme iz Avganistana. Čujem da tamo imaju simbolične plate i da ovde kada prime novac, njihovi u zemlji im ne daju da se vraćaju. Novac šalju i porodice "živnule"!

Čuo sam, takođe, da ima i Indijaca i da neke pirotske građevinske firme već koriste radnike sa strane. 

 A, naši?