Da li su to moje emocije pojačane!?

Da li zbog toga što doživljavam svaki njihov "zaveslaj" kako sam već napisao?

Da li zato što osećam snagu vetra, ili mi u očima iskre Nadine suze, tek imam ih u sebi svakog trenutka. 

Da li zato što sam uspeo da razumem kakva je to žrtva prineta na oltar njihove mladosti pomešana do sada već ispoljenom željom da 1400 kilometara ostanu za njima i da, putujući po pravdu, stignu u hram Suda pravde.

Poseban razlog je naša Nada!

Nada po imenu, ali i ogromna NADA po svemu što ona, sa još osamdesetak mladih heroja, upravo čini.

Okrenite vašim biciklom, eno, do nekog obližnjeg sela. Da li je lako?

Sinoć su stigli u Salcburg. Poslovično hladni Austrijanci poprimili su očigledno srpsku krv, sjedinili se i priredili još jedan upamćeni doček. Naravno, ima tu i mnogo Srba.

I krenulo je. Ovo je deveto njihovo jutro. Poslednje austrijsko. Čekaju ih Alpi. Moj dokument kaže Salzburg – Minhen 145 km. Njihova informacija - 131 km.

Nada!

Znoj, suze, osmeh i ljubav!

Obećala je fotografije i možda neki video tu na odlasku iz Salcburga. Čim se pozdravimo.

Evo ih:

Pogledajte i video klikom na link OVDE!

Moram da dodam.

Divim se mojim mlađim koleginicama i, naravno, Radovanu Seratliću, posebnom junaku ove priče.

Sa koliko duha, energije, naravno i znanja, koncentracije uspevaju da dočaraju svaki detalj...

Uz sve to i originalan poduhvat novinara reportera, bicikliste na ovom putu, Radovana Seratlića.

Sve je u istom tonu, u istim nijansama koje zrače i ne ostavljaju nas mirne.

O ovom podvigu malih velikih heroja i naših novinara drugi već pričaju.

A još kada stignu u Strazbur...

Dok ovo pišem, obronci Alpa već su im pod nogama. Čeka ih užasno težak deveti dan.

Kako Naša Nada reče: "sve vri u nama, čeka nas Minhen!"

Srećno, heroji!