Tupavica...

Načitao sam se i nagledao u poslednje vreme različitih tezga tekstova i slika o ovom prirodnom fenomenu! Čak, piše jedan od "ovih" da se vodopad našao u oglasima!!! Slike po novinama kao na razglednicama, bez imalo detalja koji bi informacijom, novinarskom, naravno, zaintrigirali. Da Bog sačuva i sakloni, što bi rekli naši stariji!

Elem, svesrdno sam u nedelju iskoristio predivan prolećni dan da se sa svojom "porodičnom ekspedicijom" bez tezgaroškog naboja, suočim sa ovim prirodnim čudom!

I jesam! Ispunjen zadovoljstvom, punih pluća, ostavio sam ovaj predivan kraj na ostareloj planini, ne propustivši da o Tupavici, ipak, nastavim da razmišljam kao njen dalji komšija, koji živi tridesetak kilometara u, takodje, njenom gradu!

Dakle, Tupavica je predivan vodopad na preko hiljadu metara , posebno interesantan u proleće, kada ima vode i zimi, kada je zaledjena, i kada samo hobisti odlaze u pohode !

O Tupavici želim da podstaknem da se razmišlja pametno!

Ko želi da hoda, od Dojkinaca do vodopada ima preko tri kilometra. Dobro je za zdravlje, planinska reka, vazduh, dve česme! Do jedne se mora reka da pregazi!

Put do Tupavice je loš. Čas uzan, potom ispresecan potocima, tu i tamo ostala kaldrma, nešto je neko i sam radio! Ako bi da ,,prodamo Tupavicu” (ne preko oglasa), već da dovodimo turiste, onda moramo nešto pametnije da uradimo! Da je Tupavica na zapadu, tamo bi potoci ne planinski i ne puni vode, već dolara i evra proticali.

Prvo, neka svaka od naših velikih firmi koje kamenolome imaju, pošalju po deset kamiona tucanika i prosipaju duž puta. Potom, da to izvaljamo i napravimo, pravi, kvalitetan, makadam! Ne, nikako asfalt, naravno! Dakle, prirodu ne diramo.

Potom, one prostore oko usamljene Tupavice da oplemenimo time što ćemo ukloniti svo polomljeno granje, mala i velika debla, doterati i dati Crvenom krstu, da nas neko, ko nema za leba, blagosilja.

Zatim, javni radovi, pa one puteljke, staze za šetnju da uredimo, da postavimo još po neki sto sa klupama, još po koju tablu sa informacijama, osiguramo onaj nazovi most od tri balvana preko kojeg je proći baš "onako"!

I toliko do Tupavice!

A pre nje?

Brlog, Dojkinci !

Predivna, napuštena planinska sela. Da uredimo stare škole, da napravimo sobe, restoran, da se okreću jagnjad, peče pastrmka. Da "odbegli" sinovi i unuci uz povoljan kredit urede kuće za odmor...

I onda da stavimo Tupavicu, (sada o njoj pišem) a takvih ("Tupavica”, vrela i kanjona na “Staroj” ima, ima ko planinskih potoka i sten), da, da stavimo na sajtove, portale, u turističke karte, prospekte i da zovemo, uglas!!!

I da nastavim da maštam !

Ili da sanjarim!

Da razmišljam o blagodetima koje nam je priroda podarila, a mi za sada samo zalutamo kad kad, nesvesno svesni, šta bi to "ovi na Zapadu” sve PAMETNO od Tupavice uradili!

Ajde da probamo i mi!

Šta mislite o tome?”

Uostalom, evo vam slika i "prilika" pa uživajte!!!