U prošlosti je hrast kod starih Slovena bio izuzetno poštovan i imao je značajnu ulogu u njihovoj kulturi i tradiciji. Hrast je smatran svetim drvetom, a posebno je bio povezan s Perunom, bogom groma i munje. U svetilištima posvećenim Perunu, vatra se održavala gorući hrastovim drvetom. Kora i plodovi hrasta koristili su se u narodnoj medicini za lečenje raznih bolesti.

Hrast je simbolizirao snagu, moć, dugovečnost i čvrstoću. Zbog svoje veličine i snage, hrast je predstavljao vezu između neba i zemlje.

Analize klimatskih scenarija pokazuju da će promena klime u našem okruženju najviše pogoditi staništa hrasta i bukve. U našim krajevima posebno je ugrožen hrast lužnjak koji je skoro u potpunosti nestao sa ovih prostora. Hrast lužnjak je inače po zvaničnim podacima zastupljen sa svega 0,1% od ukupne površine pod šumom u Republici Srbiji. Ovaj podatak je krajnje alarmantan i ukazuje na potrebu da se što pre započne spašavanje ove vrste od nestanka sa ovih prostora. 

Društvo "Stara planina" je o pomenutim problemima organizovalo tribinu koja ima za cilj:

1. Formiranje svesti građana o značaju očuvanja autohtonih vrsta drveća koje su zbog prekomerne seče, uslovljene kvalitetom vrste, skoro istrebljene sa svog prirodnog staništa.
2. Pronalaženje načina za uvećanje populacije i areala hrasta lužnjaka (Quercus robur L.) na Staroj planini i njenim slivnim područjima.

Tribina je deo projekta "Sačuvajmo hrast lužnjak (Quercus robur L.) "

Projekat se realizuje uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovorno je isključivo Društvo Stara planina i ona nipošto ne odražava stavove Evropske unije.

* Tekst i foto: Društvo Stara planina