...Emocija je jača od svega. Razbija sve predrasude, ljude na trenutak učini decom koja se čas raduju, a potom... Iščekivanje, pomešano radošću, nadom, tugom. Kane i po koja suza. Aplauzi, uzdasi...

Eto, to je ono ,,unutra,, što smo nosili u sebi svi koji smo došli u Medija centar Zatvorenog bazena, da drhtimo zajedno sa Ukijem, da se nadamo, svako od nas zamišljajući ga kako se zagreva, priziva Boga, jer on to nosi u duši, kako izlazi na tatami, kako li je proveo noć

Kako li su noć proveli majka, otac, sestra, Neša, Marko... Svi koji ga vole, a njega je užasno teđško ne voleti i ne poštovati!!

Istina ovog dana je toliko snažna da bi trebalo da je nosi u sebi svako od nas koji živimo u ovom gradu. Da bude zapoisana u anale ovog grada!!!

Uroš Mijalković, naše dete, naš šampion, danas se bori na Evropskom prvenstvu, medju skoro 5oo učesnika, od toga samo u njegovoj kategoriji preko trideset, od toga sigurno deset i više svetskih, evropskih vlasnika zlatnih i drugih medalja. ,,Naš Uki,, danas protiv sebe ima Grka Tzanosa Georgiosa, koji ima 29 godina, osam više od Ukija, i u svojim vitrinama sve titule koje mogu da se osvoje. Takmičara, gle ironije koji je Urošev idol u ovom sportu!!!

Sve smo to znali, ali ko bi nam uzeo pravo na nadu. Već posle devet, kada smo stigli , u Medija centru bilo je znatiželjnih. Došli su roditelji, sestra, Neša s porodicom naravno, Marko Rajković, Urošev saborac, članovi Karate kluba Proleter, sportisti...

Čekajući vreme, a prva borba počela je negde oko 9,4o želeli smo da čujemo Marka Rajkovića. On je sa Urošem prošao mnoga takmičenja. Drhtavim glasom počeli smo i Marko i ja

Neša Djordjević i Urošev otac, nije ih držalo da sede dok su na video bimu kao na traci išle borbe. Jedna, druga , treća, sedma. U osmoj bi trebalo da krene Uroš. Direktnog prenosa nije bilo, radiće se samo finale, ali smo na ,,live results,, pratili svaki detalj.

A onda, bilo je 10 časova 19 minuta pojavila se Uroševa i Tzanosova slika. Meč je krenuo uz aplauze u sali, a potom je nastala tišina koju je parala po koja Nešina reč , pokliči Ukiju i uzdasi. Dugo je stajao taj rezultat 0:0.

Neša je procenjivao da je dobro da u prvom minutu Uroš ne primi udarac. I onda, avaj!!! Najpre 1:0 uz uzdahe i po koju sakrivenu suzu i na kraju i drugi poen. Ipak,četvrti. Evo kako!

I na kraju, osećanja su bila pomešana. Ponosni smo što je Piroćanac Uroš Mijalković na prvenstvu Evrope u četiri najbolja na Kontinetnu! Ili žal, jer bio je tako blizu da donese bronzanu medalju. Kao junior na tom prvenstvu Evrope već je osvajao medalju.

Neša Djordjević je pokušavao da bude smiren. Koliko je uspeo dok smo razgovarali, prosudite. Tek, ovo je još jedno veliko takmičenje gde je medalja izmakla .

Vratili smo se Marku Rajkoviću, da priču nastavimo gde smo počeli pre nekih sat vremena. Ne znam ko je više drhtao od nas dvojice. Ponovo.

I na kraju, za to je trebalo malo snage za razgovor! Uroševa sestra!

Da li je nekome bilo teže? Da li se neko više nadao, držao palčeve, jutros išao u Crkvu da se pomoli, od nje, majke, Ukijevog oca. Ponovo smo sakupljali snagu da razgovaramo.

I tako je prošlo ovo pirotsko,, evropsko prepodne,,Tako su prošla ta Ukijeva i naša tri minuta iz snova. Bila su duga kao večnost! I Uroševa porodica, Neša naravno, Marko, svi mi koji smo bliski sa Urošem, znali smo kako mu je .

Uki je tugovao!

Šampioni ne tuguju! Vrati osmeh, nadi, veru u sebe i nastavi. Oni polako odlaze u legendu, tvoje vreme dolazi! Uh, koliko će biti evtropskih, svetskih prvenstava, olimpijada....

Šampione ne tuguj! Od tebe , da li su i bolji, samo su trojica. Danas smo te slavili, a jednog dana ćemo tvoje medalje pretvarati iz sna u javu i bićemo PONOSNI!!!

Šampione, ne tuguj, glavu gore i srećno nam se vratio u Pirot!!!

Ovo je Monpelje arena gde je Uroš Mijalković pred 15.000 gledalaca postao ČETVRTI KARATISTA U EVROPI!!!